ГЛАВНИ ФОНД ШКОЛСКИ

ГЛАВНИ ФОНД ШКОЛСКИ, орган у школском систему Кнежевине Србије који је у периоду 1840--1862. радио на прикупљању средстава за потребе школства. Кључни проблем за развој школства и просвете у Кнежевини Србији 30-их година XIX в. био је недостатак средстава за учитељске плате. Након што су одлуком 1840. укинуте „правителствене" основне школе, у којима су учитељи примали плату из државне касе, решење финансирања учитеља нађено је у оснивању Г. ф. ш. Уредба о устројству Г. ф. ш. из добровољних прилога донета је јануара 1841. За првог председника Фонда кнез Милош је поставио члана Совјета Стефана Марковића. Међутим, прикупљање добровољних прилога за Г. ф. ш. није се показало као ефикасан начин да се дође до потребних средстава и Попечитељство просвештенија и црквених дела 1855. доноси решење којим је уведен обавезан прирез од два цванцика за Г. ф. ш. Наредне године донето је ново Устројеније Г. ф. ш. у којем је првим чланом било одређено да приходи Фонда служе издржавању учитеља, Земљоделске школе у Топчидеру, као и за „педагогическу школу" за коју је било планирано да се отвори. За председника Депутације Г. ф. ш. постављен је др Милован Спасић, главни школски надзиратељ, али је он на сопствену иницијативу разрешен ове функције, на коју је потом постављен члан Совјета Милан А. Симић. Ново устројство Фонда знатно је поправило материјални положај учитеља: док је у школској 1855/56. плата учитеља у просеку износила око 98 талира, новим уређењем Фонда она је повећана -- у зависности од величине и „важности" места (општине) кретала се од 100 до 200 талира. Након доношења Законa о Управи фондова 1862. средства свих појединачних фондова, па и Г. ф. ш., акмулирана су у овај централни фонд.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Школе у Србији од почетка овога века до краја школске 1867. године, Бг 1868; М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије од 1842. године, I, Бг 1897.

Наташа Вујисић Живковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)