ГАВРИЛО IV

ГАВРИЛО IV, патријарх пећки (?, Грчка, почетак XVIII в. -- ?, после 1758). О њему се ништа не зна изузев да је био Грк, према Дечанским споменицима „Грк из Ниша". Извори га приказују у лошем светлу јер „ниједног од архијереја на миру не остави него их помоћу царске власти у заточење посла... Био је мрзилац нашега рода и надао се да ће искоренити српске архијереје, постављао је Грке као што је било уведено и у целој Бугарској". О њему митрополит Василије Петровић пише Алексеју Михајловићу Обрешкову и Михаилу Ларионовићу Воронцову: „туже се бедни српски архијереји, да на свакога има ферман, тирански напада на њих, мучи их, прогони и шаље у заточење, везане испод стомака голих коња. Поставља друге, који дају новаца и то махом Грке, бедне Србе мучи. Они су се већ разбегли по разним царствима". Било је и објективних околности јер је, поред дажбина султану и враћања наслеђених дугова, морао да плаћа 10.000 гроша цариградском патријарху. Као патријарх помиње се само 1758, али се није дуго задржао јер се следеће године помиње патријарх Кирило II. Није јасно да ли је збачен или се сам повукао с трона, али се зна да је живот наставио у Цариграду. С обзиром на то да неки историчари у листи српских патријараха не наводе Гаврила II (Mихајловића), него Гаврила III (Николића) рачунају као II, Г. означавају као Гаврила III. Постоји мишљење да је у питању једна те иста личност која се три пута враћала на трон пећких патријараха.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ристић, Дечански споменици, Бг 1864; Д. Вуксан, „Преписка митрополита Василија, митрополита Саве и црногорских главара 1752--1759", Споменик СКА, 1938, 88, други разред 69; С. Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг--Пг--Краг. 1996.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)