ГАЋЕША, Слободан

ГАЋЕША, Слободан, инжењер технологије, универзитетски професор (Загреб, 15. V 1935). Студије технологије завршио 1959. на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Након краткотрајног искуства у пракси у фабрици алкохола у Србобрану запошљава се 1961. као асистент на новооснованом Прехрамбено-технолошком факултету у Новом Саду на предмету Технологија пива и слада. Са усавршавања 1967. у пивари „Henninger" у Франкфурту доноси у пиваре широм југоисточне Европе искуства и технолошке иновације на којима је засновано светски признато немачко пиварство. Блиску сарадњу са праксом наставља током целокупног радног века као прегалац Југословенског удружења пивара, уредник часописа Пиварство, те кроз пројекте које је реализовао за потребе пивара и сладара. Кроз сарадњу са водећим оплемењивачима јечма значајно је допринео стварању сорти јечма које су поред високих приноса окарактерисане и изванредним својствима у производњи слада и пива. Био је дугогодишњи члан и председник комисије за оцену квалитета пива у организацији Центра за потрошаче Београд, сајма пића „Скендерија" Сарајево и Новосадског сајма. За собом је оставио велик опус стручне литературе из области технологије слада и пива укључујући ауторска дела, али и многобројне преводе најпризнатије светске литературе (са немачког, енглеског и руског) из ове области. Важнији наслови: и В. Крајован, О. Ивков Грујић, Приручник за лабораторијске вежбе из технологије пива (Н. Сад 1972); Технологија слада са сировинама за технологију пива (Бг 1979); и М. Клашња, Технологија воде и отпадних вода (Бг 1994); коаутор, Биогас -- производња и примена (Н. Сад 1985). Г. је као зрео научни радник поред Катедре за технологију пива и слада, успоставио и Катедру за технологију воде и отпадних вода. Био је вођа тима који је у име покрајине Војводине 1980. боравио на Универзитету Waterloo у Канади на развоју перспективне технологије производње алтернативних извора протеина применом савремених биотехнолошких поступака.

ИЗВОР: Архива Технолошког факултета у Н. Саду.

Р. Маринковић Недучин

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)