ГЕЦ, Александар

ГЕЦ, Александар, кошаркаш (Београд, 3. III 1928 -- Београд, 12. IV 2008). Кошарку почео да игра у Трећој мушкој гимназији, а са 17 година постао је најмлађи првотимац тек основане Црвене звезде. С њом је освојио првих осам првенстава Југославије (1946--1953), по чему је иза Срђе Калембера и Милана Мусе Бјегојевића (по девет). Болест плућа га је спречила да освоји више, због које се и врло млад растао од репрезентације, после Европског првенства у Москви 1953. Био је незаменљив члан прве генерације националног тима Југославије, за који је наступао на прва три велика међународна такмичења: европским првенствима у Прагу 1947. и Москви 1950. и на Првом светском шампионату у Буенос Ајресу 1950. Био је први играч који је у Југославији успешно имитирао чувене Харлемовце, важио је за највећег кошаркашког виртуоза у земљи, а истакнути француски стручњак Робер Биснел сматрао га је једним од најдопадљивијих кошаркаша Европе тог доба. За државни тим играо је 65 пута и постигао 349 поена. Уз Небојшу Поповића једини је био све у Црвеној звезди: играч, тренер, председник. С њим на челу освојила је два првенства (1969, 1972), три купа (1971, 1973, 1975) и први и једини европски трофеј -- Куп победника купова (1974). Добитник је Мајске награде СОФК Србије за животно дело 1980.

ЛИТЕРАТУРА: Спортски лексикон, Зг 1984; Кошаркашка енциклопедија 1946--2003, Бг 2004.

А. Милетић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)