ГЛИНА

ГЛИНА, град у Хрватској, на Банији, у Сисачко-мославачкој жупанији који се налази на источној обали реке Глине, 10 км узводно од њеног ушћа у Купу. На том месту се спајају долина реке Глине са долином њене притоке Маје, која се спушта са Зрињске горе. Г. је на раскрсници пута Сисак--Карловац и пута, који се овде од њега одваја према Босанском Новом, Приједору и Бањалуци. На јужној периферији насеља је железничка станица на прузи Сисак--Карловац. У Г. је 1857. живео 2.951 становник, 1910. њихов број је порастао на 3.117, а до 1948, због ратних страдања, смањен је на 2.138. После рата је настављен пораст и 1991. било је 6.933 становника (69,7% Срба, 20,9% Хрвата). Након грађанског рата и прогона Срба насељено место Г. је 2001. имало 3.166 (20,3% Срба, 73,1% Хрвата), а 2011. 4.667 становника. Општина Г. имала је 1991. 23.040 житеља (60,7% Срба, 34,9% Хрвата). Град Г. у административним границама по попису 2001. имао је 9.868 становника (28,7% Срба, 68% Хрвата), а 2011. 9.283 (27,5% Срба, 62% Хрвата). Главне економске делатности су пољопривреда, виноградарство, сточарство, шумарство, лака индустрија (памучна, фармацеутска, прехрамбена, графичка), услужно занатство и трговина. У Г. су административне службе, средња и основна школа, дом културе, дом здравља, пошта, апотека, ветеринарска станица, православна и католичка црква. Храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, подигнут је 1826. у класицистичком стилу, али је срушен 1941. Године 1963. подигнут је нови храм који је опљачкан после 1995. Спомен-дом на месту старог храма изграђен је 1969, а 1995. постављено је спомен-обележје са скулптуром „Сјећање" и поименичним пописом 1.564 идентификоване жртве пострадале током усташких злочина у пролеће и лето 1941. Хрватска војска је у операцији „Олуја" порушила ово спомен-обележје жртвама геноцида, а спомен-дом је преименован у „Хрватски дом". Католичка жупна црква Св. Ивана Непомука је из 1702.

М. Грчић

Г. се први пут спомиње у XIII в., у повељама угарског краља Андрије II. Насеље се тада налазило 5--6 км од данашњег. Након провале Турака на те просторе Г. се 1563. нашла у њиховим рукама, али је ослобођена после битке код Сиска 1593. Током османске владавине насеље је било напуштено. Не спомиње се у документима све до 1737, када се већ налази на месту данашњег насеља. Развој града почиње након прикључења Војној крајини. Г. је до 1745. била седиште капетаније, а од 1750. центар тада оформљене I банијске регименте. Прва школа отворена је 1765, а болница се помиње 1788. Током постојања француских Илирских провинција и Г. се налазила у њиховом саставу (1809--1815), након чега је враћена у оквире Војне крајине и ту остала све до 1881. У оквирима Аустроугарске налазила се до 1918, када је ушла у састав новоформиране југословенске државе. После слома Краљевине Југославије 1941. постаје део НДХ, налазећи се у оквиру Велике жупе Гора, са центром у Петрињи. Током окупације преко Г. је прелазила италијанско-немачка демаркациона линија. Први масовни покољи Срба у Г. догодили су се у ноћи 12/13. V 1941. када је у месту Прекопа убијено око 850 људи. Највећи злочини су почињени од 24. VII до 8. VIII 1941. Најпре је 24--25. јула у селима Бански Грабовац, Краљевчани и Мали Градац убијено око 1.200 људи. Наредних дана Срби су масовно убијани у селима Класнић, Обљај, Маринброд, Ново Село Глинско, Доње Табориште, Горње Табориште и Доња Трстеница (укупно око 260 људи). Око 880 Срба убијено је тада у околини Топуског. Група Срба ухапшених на територији општина Топуско и Чемерница затворена је у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице и поклана у ноћи 29/30. јула (укупно 203 људи). Процењује се да је број Срба тада закланих у цркви био знатно већи (можда и до 700 људи). Те ноћи је на стратиштима око Г. убијено још око 400 људи. Неколико дана касније, почињен је нови велики покољ српског становништва у глинској цркви. Становништво је довезено из Вргинмоста, где су се претходно сакупили 3. августа, поштујући усташку наредбу о покрштавању. У глинској цркви и шикари Латиново у ноћи 4/5. августа усташе су убиле 1.038 српских цивила. Црква Рођења Пресвете Богородице из 1826. срушена је неколико месеци након почињених покоља. Оружани отпор под руководством КПЈ био је веома развијен на простору Баније. У два наврата његови су припадници покушавали да ослободе Г. Први пут је то урадила Оперативна група ГШ Хрватске у ноћи 22/23. X 1942, када су делови 1. и 7. бригаде ушли у град, али га нису успели заузети. Затим је покушала да га ослободи 7. банијска дивизија, у садејству са 8. кордунашком, али ни она није успела. Коначно је ослобођен у јануару 1944, након чега постаје средиште ослобођене територије на том простору. Ту су боравили ЦК КПХ и ГШХ, радило је Народно казалиште при ЗАВНОХ-у, а у Г. је одржана и прва конференција културних радника Хрватске. Новембра 1944. ту је основано Српско културно друштво „Просвјета". По завршетку рата покренута је иницијатива да се ископају посмртни остаци убијених Срба са простора глинске општине. На брду Погледићу подигнута је колективна гробница 1951. Нова православна црква саграђена је 1963. на новој локацији, док је на месту старе цркве 1969. подигнут Спомен-дом. Након оснивања Спомен-музеја почели су радови на изради спомен-обележја. Одборници сва три већа СО Г. донели су 1. IV 1991. одлуку о издвајању те општине из састава Републике Хрватске. Тада је усвојен и Статут САО Крајине. Г. се током постојања Републике Српске Крајине налазила у њеном саставу. У августу 1995. српско становништво је протерано, спомен-обележје потпуно уништено, а нова црква оштећена и опљачкана.

М. Гулић

ИЗВОРИ: СЗС, Попис становништва, 1991; Попис становништва, домаћинстава, станова и пољопривредних господарстава, 31. ожујак 1991. Становништво према народности по насељима, Зг 1992; ДЗС РХ, Попис становништва, кућанстава и станова, 2001, 2011; Насеља и становништво РХ 1857--2001, Зг 2005.

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија, III, Бг 1972; М. Дукић, Глина и околица, Глина 1980; Глина. Глински крај кроз стољећа, Глина 1988; Ђ. Аралица, Усташки злочин геноцида у српској православној цркви у Глини 1941. Музеј жртава геноцида и СКЗ, Геноцид над Србима у II светском рату, Бг 1995; С. Милеуснић, Духовни геноцид, Бг 1997; Ч. Вишњић, „Глина 13. маја 1941. У поводу 60. годишњице усташког злочина", Љетопис Српског културног друштва „Просвјета", 2001, 6; Д. Радишић, Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990--1995, Бл 2002; Енциклопедија православља, 1, Бг 2002; Д. Чубрић, М. Крковић (прир.), Страдање Срба у православној цркви у Глини и рушење споменика, Бг 2005; Ђ. Аралица, Усташки покољи Срба у глинској цркви, Бг 2011.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)