ГОДИШЊАК СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

ГОДИШЊАК СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ, серијска публикација која излази од 1888 (број за 1887). Првих 50 бројева објављени су као издање Српске краљевске академије (СКА), да би се, са променом имена саме Академије, мењао и назив издавача, па од 1946. постаје издање Српске академије наука (и уметности). Публикација је установљена чланом 56 Пословника СКА (1887): „Г. у ком ће се штампати записници свих скупова, годишњи извештаји секретарови и благајникови, сва наређења која се тичу Академије и лично њено стање". Поред овако утврђеног садржаја Г. у њему се од почетка објављују и биобиблиографије академика. Чињеница да се Основним законом СКА (1886) „Народна библиотека и (Народни) музеј придају Српској Краљевској Академији" и да „право и дужност досадашњег надзорног одбора за библиотеку и музеј престају и прелазе на председништво Академије", узроковала је редовно објављивање извештаја о раду и о стању ове две институције у Г., закључно са бројем 50. Током оба светска рата Г. је имао прекид у излажењу, али је у поратним годинама објављиван његов збирни број за протекле ратне године. Тако се из броја 28 (1921), за период 1914--1919, између осталог, може сазнати да је „започето зидање Академијина дома, које је нагло напредовало, прекинуто ратом ", да је магацин Академијиних издања знатно оштећен и да је од сваког наслова недостајало од 5 до 100 примерака као и то да у штампарији није нађено ништа од већ одштампаних табака Академијиних издања. Што се Академијине библиотеке тиче, „непријатељ је у њој преко својих чиновника (...) хтео нешто да ради; али изгледа није ни сам знао шта" издвајајући, на пример, из фонда све књиге на српскохрватском језику, па се библиотечка грађа после I светског рата морала реинвентарисати. Број 51 (1946) објављен је за период 1941--1944. и садржи преглед о раду Академије по годинама. Види се да је и у тим ратним годинама Академија одржавала своје скупове. Усвојен је нови Правилник о замени, поклањању и продаји Академијиних издања (1943), решавала су се разнолика стручна и финансијска питања као и питања значајна за свакодневни рад, те предлагани и откупљивани научни радови за објављивање (нпр. „Наука и уметност" Ђорђа Јовановића). У периоду 1949--1973. у Гласнику САНУ објављивани су материјали о раду Академије, тако да је за овај период Гласник допунски извор за Г. Од броја 108 (2001) садржај Г. добија свој данашњи облик и садржина је груписана у следеће целине: Састав Српске академије наука и уметности; Преминули чланови; Рад Академије; Биографије и библиографије; Некролози; Прилози; Огранак у Новом Саду; Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу; Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу; Регистар имена. Уредник Г. је, у правилу, актуелни генерални секретар Академије у тој години с тим што се, тек од 1960, његово име објављује и на публикацији. Тако су од броја 66 уредници академици Коста Петровић, Велибор Глигорић, Милан Бартош, Вукић Мићовић, Радомир Лукић, Војислав Ђурић, Милутин Гарашанин, Сима Ћирковић, Дејан Медаковић, Мирослав Пантић, Стеван Коички, Никола Тасић, Димитрије Стефановић, а од 2015. Марко Анђелковић.

ИЗВОРИ: Закон, Пословник и издања СКА, Бг 1900; Закон о Српској академији наука, Бг 1947; Закон о Српској академији наука и уметности и Статут, Бг 1961.

ЛИТЕРАТУРА: Српска академија наука и уметности: историјат, устројство, делатност, Бг 1980.

Т. Ивановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)