ГРДАНИЧКИ, Славко Светислав

ГРДАНИЧКИ, Славко Светислав, глумац, редитељ (Лесковац, 19. VI 1894 -- Београд, 18. I 1975). Као свог питомца Друштво „Привредник" га је још из трећег разреда гимназије послало у Праг на позоришне студије. По повратку је био приправник-волонтер у Народном позоришту у Београду (1909--1910), а затим играо у путујућој дружини Ђ. С. Протића (1910--1912). Био је члан Позоришта „Синђелић" у Нишу, под управом Косте Делинија (1912), и НП у Скопљу под управом Бранислава Ђ. Нушића (од оснивања 1913). Током I светског рата играо је у Атини са групом око Пере Добриновића (1916), а потом је отишао у Париз где се усавршавао статирајући у Француској комедији. По ослобођењу поново је био члан НП у Скопљу, а за редовног члана НП у Београду ангажован је 1919. Наступао је током 1928. у представама Моје бебице М. Мајо и Звонар Богородичине цркве В. Игоа у Дому културе Сењак у Београду. Своје позориште основао је 1929. Када је оно у Врњачкој Бањи легализовано, Г. је постављен за управника и редитеља. Касније је радио као слободан уметник, гостовао у појединим позориштима и приређивао самосталне представе. У Аранђеловачком дилетантском позоришту „Зора" 1931. и 1934. режирао је и играо у Нушићевим једночинкама. Током II светског рата живео је са породицом у Врњачкој Бањи, где је држао књижару, а у Врњачком позоришном друштву режирао и играо у Кир Јањи Ј. С. Поповића, Девојачкој клетви Љубинка Петровића и Медведу А. П. Чехова, представама у којима су прве кораке на сцени чинили и Јован Милићевић, Мирослав Беловић и Миленко Мисаиловић. После II светског рата био је редитељ и уметнички руководилац културно-уметничких радничких друштава у Београду, а 1954--1960. водио је „Весело позориште" у ресторану „Смедерево" код Цветкове пијаце. Као један од последњих српских путујућих глумаца, каријеру завршава приређујући по унутрашњости Србије представе свог „Позоришта једног глумца" у којима игра претежно ликове из Нушићевих комедија. Даровит глумац, са несумњивом стваралачком фантазијом којом је вешто градио како карактерне тако и комичне ликове. Важније улоге: Барон Голић, Петар (Ј. С. Поповић, Лажа и паралажа, Кир Јања), Тошица (К. Трифковић, Избирачица), Неко (С. Сремац, Ивкова слава), Др Нинковић и Пера Каленић (Б. Нушић, Гђа министарка), Лорд Баберли (Б. Томас, Карлова тетка), Фабрицио (Р. Брако, Дон Пиетро Карузо). Играо у филмовима: Суботом увече (В. Погачић, 1958), Дубровски (В. Дитерле, 1958), Четири километра на сат (В. Стојановић, 1958), Бурлаци са Волге (копродукција, 1960), Дан четрнаести (З. Велимировић, 1960).

ЛИТЕРАТУРА: С. Бојовић, „Нушићев двојник са сцене", Политика, 16. VI 1963; М. Копић, „Нушић у шушкавцу!", Вечерње новине, Сар., 9. IV 1965; А., „Нушићев двојник међу малишанима", Дубровачки вјесник, 1. VII 1967; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Бг 1979; А., „Славко Грданички", Портал, 2000, 17; З. Т. Јовановић, Народно позориште „Краљ Александар Први" у Скопљу 1913--1941, Н. Сад 2005.

З. Т. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)