ГЛУШАЦ, Васо

ГЛУШАЦ, Васо, историчар (Слатина код Санског Моста, 1. VIII 1879 -- Београд, 5. X 1954). У Бечу је од 1901. студирао славистику на Филозофском факултету, где је 1905. докторирао тезом „Вид Дошен и његова књижевна делатност". Радио је као професор гимназије у Бањалуци (1905--1912) и Тузли (1912--1914). Због снажног националног рада био је један од оптужених у Бањалучком велеиздајничком процесу. По уједињењу био је директор гимназија у Тузли и Бањалуци, али и на одговорнијим просветним положајима. Осим тога, био је члан Привременог народног представништва Краљевине СХС и сенатор (1932--1941). Блиске су му биле теме из историјског и културног развитка родне земље: Босна и Херцеговина српске су земље по крви и по језику (Мостар 1908), Истина (Мостар 1911), Повеље Матије Нинослава, бана босанскога и народност његових поданика (Бл 1912). Посебно је чувао сећање на свог кума и сарадника из завичаја: „Успомена на Петра Кочића" (Књижевни југ, 1918, 1, 19), „Кочић пред судом и у тамници" (Књижевност, 1951, 6, 12, 5--6). Највише пажње је ипак привукао историјским разматрањима о Цркви босанској: „Средњовековна босанска црква" (ПКЈИФ, 1924, 4), Истина о богомилима (Бг 1945), „Проблем богомилства и православља цркве босанске" (ГДИБиХ, 1953, 5). Залагао се за став да у средњовековној босанској држави није постојала никаква дуалистичка јерес него да је и у тој земљи преовладавала правоверна православна црква. Овакав став, увелико обликован и личним уверењима, рано је привукао критику, било са идеолошког (Ј. Шидак), било са научног становишта (М. Динић). Услед поновног распламсавања националних сукоба радови Г. су поново постали актуелни код широке читалачке публике.

ДЕЛА: Неколико питања из прошлости Босне и Херцеговине, Тузла 1921; Др Јован Скерлић, књижевна студија, Бг 1926; Православље и конкордат, Бг б. г.

Литература: Енциклопедија српске историографије, Бг 1997; П. Ћошковић, Црква босанска у XV стољећу, Сар. 2005.

В. Алексић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)