ГРАБОВНИЧИЦА

ГРАБОВНИЧИЦА, црква из XV в., која се, по претпоставкама, налазила у области Горње Расине, у селу Велика Грабовница, на левој обали Грабовничке реке. У повељи којом је деспот Ђурађ 1429/30. потврдио великом челнику Радичу баштине које је имао за владе деспота Стефана, наведена је црква Благовештења Пречисте Владичице наше Богородице на реци званој Г. коју је Радич сазидао својим трудом. Велики челник затражио је да му деспот Ђурађ потврди право на поседе које је, као баштиник, држао у време претходног суверена, укључујући и оне који су у тренутку издавања овог документа били у рукама Турака. Подаци указују на то да је Радич цркву подигао у доба деспота Стефана, пре но што је 1427, када је освојен Крушевац, доспела под османску власт. Како су провале Турака у ту област започеле већ крајем 1425, сва је прилика да је храм био завршен пре те године. Вероватно се налазио у данашњем селу Велика Грабовница, у којем се разазнају неиспитани остаци цркве триконхосног плана и неколико веома оштећених фрагмената камене пластике украшене преплетима.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912; Г. Бабић, „Друштвени положај ктитора у деспотовини", Г. Томић, „Једна варијанта у оквиру моравске школе", у: Моравска школа и њено доба, Бг 1972; В. Ристић, Моравска архитектура, Круш. 1996.

Т. Стародубцев

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)