ГОЈЧИН ЦРНОЈЕВИЋ

ГОЈЧИН ЦРНОЈЕВИЋ, војвода (? -- ?, после 1451). Г. је био трећи син Ђурђа Црнојевића (Ђурашевића). У јуну 1431. дубровачке власти наложиле су своме властелину Ивану Цријевићу да нађе Гојчина и привуче га у дубровачку службу да ратује против босанског војводе Радослава Павловића. Претпостављало се да Г. неће моћи да донесе сам одлуку; зато је Цријевић био овлашћен да се нађе с његовим оцем, стрицем и браћом. Одлучујући заједнички, чланови породице одбацили су дубровачку понуду. Пошто се Будва 1. VIII 1442. предала Млечанима, пришла су им и три брата Црнојевића. Млечани су им признали поседе и судску власт над поданицима. Г. су прогласили за великог зетског војводу и дали му годишњу плату од 900 перпера на которској благајни, с тим да је дели с двојицом браће и њихових шест синова. Г. је у децембру 1443. обећао Млечанима да ће преко зиме избацити брата Стефана (Стефаницу) „из наших брда" ако не приђе Млечанима, али је тражио да му њихови кнежеви Скадра и Котора пошаљу војну помоћ за ту операцију. Ипак, тада није дошло до сукоба међу браћом. Г. посланик тврдио је у јулу 1444. да је његов господар заузео поседе у Горњој Зети које је држао босански војвода Стефан Вукчић, али му Млечани нису веровали. Одбијали су Г. објашњења да му припада управна и судска власт у Доњој Зети ван градова, а нису пристали ни да га поставе за прокуратора цркава на Скадарском језеру. Он је тврдио да су те цркве припадале његовим прецима и да се сви Црнојевићи ту сахрањују. Млетачки Сенат је једино обећао, њему и његовој браћи, млетачко грађанство, рачунајући да ће их тако везати за себе. Пошто је преузео вођство у породици, Стефан Црнојевић је 1451. уклонио браћу и Г. се после те године више не помиње.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1952; Историја Црне Горе, II/2, Тг 1970; И. Божић, „Господин Којчин", у: Немирно поморје XV века, Бг 1979.

М. Спремић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)