ГУЉАШ, Јожеф

ГУЉАШ, Јожеф (Gulyás József), песник (Хајдуково код Суботице, 14. II 1937 -- Суботица, 31. X 2014). Ниже разреде гимназије завршио у Суботици. Радио у управи купалишта (1955), у трговинском преду- зећу на Палићу (1956), потом сарађује у листу Magyar Szó (1959--1962), а од 1962. је слободни уметник. Самоуки, аутохтони, самотни песник, скрајнут из војвођанског књижевног живота. Не укључујући се ни у једно поетичко или генерацијско опредељење, Г. у једноставном песничком изразу спаја бунт против неправди света и опору иронију (Csak ember vagyok, Н. Сад 1959; Könyörgés magamhoz, Н. Сад 1965; Vörös fagyöngy, Н. Сад 1970; Pirossal, feketével, Н. Сад 1972; Mi lesz holnap?, Н. Сад 2000; Volt idő. Kötetből kimaradt és más versek 1956--1980, Суб. 2002). Добитник је награде часописа Híd (1997). На српском, у преводу М. Циндори Шинковић, објављена је збирка Све ближе мору (Суб. 1980; A tenger küszöbén, Н. Сад 1977). Сабрана дела у четири тома Összegyűjtött versek, која је приредио Е. Бенце, изашла су у Суботици 2014 --2017.

ДЕЛА: песме: Csillagok és patkányok, Н. Сад 1981; Vers -- 1980, Суб. 1996; Bra ist -- avagy az idill megdicsőülése, Н. Сад 2005; Szegedi versek 1971--1973, Суб. 2005; Forradalom és nagymise, Суб. 2006.

ЛИТЕРАТУРА: K. Jung, „Tiszta hang felé", Üzenet, 1973, 4--5; I. Bori, A jugoszláviai magyar irodalom története, Н. Сад 1998; Cs. Utasi, Csak emberek, Н. Сад 2000.

М. Циндори Шинковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)