ГАЛИЋ, Љубинко

ГАЛИЋ, Љубинко, протојереј, песник (Сантово, Мађарска, 20. I 1922 -- Баја, 26. VIII 1983). После завршене гимназије у Баји и богословије у Сремским Карловцима, службу је почео као учитељ у Новом Сентивану код Сегедина. Потом је радио у Сантову, где је пред крај II светског рата постао секретар Народног одбора и покрајински секретар Антифашистичког фронта Словена у Баји, а касније и организациони секретар фронта. У чин свештеника рукоположен је 1946. у барањском селу Борјаду, потом је прешао у Будмир (1947--1949), те у родно Сантово где је остао до краја живота. Од 1950. до 1954, у времену Ракошијеве комунистичке диктатуре, често је осуђиван и затваран у Сегедину, Вацу и Татабањи. Сва тројица његових синова (Илија, Бранислав и Војислав) српски су свештеници у Мађарској и песници. Г. је писао песме у духу националног романтизма, под песничким утицајем Б. Радичевића и Ј. Ј. Змаја, а последњих година живота покушао је да раскине са романтизмом. Највећа признања стекао је као песник за децу, мада није објавио песничку збирку. Своје песме објављивао је у Народним новинама и Народном календару, касније у будимпештанском недељнику Српске народне новине, а заступљен је у антологијама: У коло (Будимпешта 1969), Сунчана поља (Будимпешта 1980) и На другој обали (Ва--Бг 1984).

ЛИТЕРАТУРА: П. Милошевић, Огледи и критике -- о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској, Будимпешта 1991; М. Дујмов, Листа свештеника Епархије будимске, Будимпешта 2013.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)