ГАЛУН, Андрија

ГАЛУН, Андрија, композитор, оргуљаш, универзитетски професор (Београд, 19. II 1945 -- Београд, 23. XII 2004). Композицију дипломирао 1968. и магистрирао 1972. на Музичкој академији у Београду у класи Станојла Рајичића. Kао стипендиста италијанске владе, истовремено је похађао Летње музичке курсеве за оргуље у Венецији 1965. у класи Феруча Вигантелија и у Сијени 1967. у класи Фернанда Германија. Од 1967. био је професор теоријских предмета у Музичкој школи „Јосип Славенски", а од 1968. у Музичкој школи „Мокрањац". На Факултету музичке уметности у Београду радио од 1972. као асистент, а затим на Катедри за теоријске предмете прошао сва наставна звања до редовног професора 1993. Његовом заслугом уведене су студије оргуља на ФМУ, од 1980. као курс, а од наредне године и као новоустановљено студијско усмерење. Предавао је и на Академији уметности у Новом Саду (Оргуље, Хармонија, Полифонија). Његов композиторски опус обухвата солистичка, камерна и оркестарска дела, која су у време настанка изазивала велику пажњу стручне јавности и критике. Издвајају се Четири хумореске за клавир (1964), Соната за клавир (1965), Соната за оргуље (1974), Карактерне варијације за чембало (1975), Варијације за виолину и клавир (1966), Гудачки квартет (1967), Музика 68 за симфонијски оркестар (1968), Симфонијски став (1970), Концерт за клавир и оркестар (1972). Значајно место у његовом опусу заузимају дела за оргуље Соната фантазија, Два комада за оргуље, Clavis organi. Дела су му извођена на Фестивалу студената Југославије, Југословенској музичкој трибини у Опатији и у угледним концертним дворанама широм света. За композицију Музика 68 (дипломски рад) добио је Награду „Стеван Христић". Већина дела је снимљена за потребе Радио-телевизије Београд, али и у другим музичким центрима. Био је изузетно активан као оргуљаш, а у Београду је од 1965. до 1975 (односно, док оргуље у Дому синдиката нису дефинитивно пропале) имао читав низ веома успешних концерата. Свирао је широм Југославије (Љубљана, Загреб, Нови Сад, Сомбор, Суботица, Дубровник, Осијек, Сплит, Сарајево), а у више наврата гостовао је у Швајцарској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији, Француској и СССР (Москва, Лењинград, Кијев, Рига). Наступао је и у различитим камерним ансамблима. На репертоару његових концерата налазила су се дела различитих епоха, од барока до савремене музике, а посебно је био окренут промоцији савременог српског стваралаштва. Добитник је Златне плакете и Сребрне медаље, највиших признања Универзитета уметности у Београду.

ИЗВОР: Архива ФМУ у Београду.

А. Сабо

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)