ГОЛИЈА

ГОЛИЈА, планина у Црној Гори која се протеже правцем северозапад-југоисток, на дужини од око 40 км између Никшићког поља на југоистоку и Гацког поља на северозападу. Широка је до 15 км. На југоистку је ограничена Никшићким пољем, на југозападу планинама Његуш и Сомина, на северозападу Гацким пољем, а на североистоку долином Пиве и Комарнице и планином Војник. Највиши врхови су Ружица (1.945 м), Чардак (1.935 м) и Добрелица (1.882 м). Геолошке формације се пружају правцем северозапад-југоисток, а на њих нормално и често међусобно паралелно стоје раседи. На планини доминирају горњокредни плочасти до слојевити кречњаци и доломити са хондродонтама, слабостратификовани капринидски кречњаци и слојевити рудистни кречњаци и доломити. Средишњим делом планине, континуирано, али у врло уском појасу протеже се флиш, којег изграђују шкриљави лапоровити кречњаци, хетерогени лапорци и глинци (мастрихт, палеоген). На планини је развијена крашка ерозија. Веома је сиромашна водама. Падине ка североистоку и Пивској површи су обрасле густим листопадним и четинарским шумама, док су југозападне падине доста голе. Г. је позната као сточарски предео: на њој нема насеља, па ни путева. Планина је окружена путем, дуж којег су мала села. Асфалтирани регионални путни правац Никшић--Гацко, који је најкраћа веза Црне Горе са централном Босном и Херцеговином, трасиран је дуж јужне границе Г.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Мијановић, „Population of mountain area of Niksic municipality", Географски факултет Универзитета у Београду -- зборник радова, Бг 2008.

Тамара Лукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)