ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ

ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ, национални уметнички музеј који делује као самостална посебна установа Матице српске у чијем је окриљу настала и за коју је и данас везана. Он је модерно уређен премда је најстарији српски музеј у панонском простору. Сва права и дужности њеног оснивача врши Матица српска у чијем је власништву уметнички фонд ГМС. Формирала се кроз четири развојна периода. Први период (1847--1933) започиње њеним оснивањем као Музеума или Сербске/Српске народне збирке у окриљу Матице 14/26. X 1847. у Пешти, на иницијативу Теодора Павловића, а у складу с одлуком о прикупљању српског културног наслеђа. Oд оснивања деловала je као музеј комплексног типа са археолошком, етнографском и ликовном збирком, чије језгро чини 11 породичних портрета великог добротвора Матице, Саве Текелије, завештаних 1842/1843, уз друге драгоцености, некретнине, библиотеку. Приликом сеобе Матице српске из Пеште 1864. у Нови Сад пренет је и Музеј. Усвојен је оснивачки акт Музеја у којем су дефинисани његови циљеви и задаци, пописују се уметничке слике. После застоја у раду током I светског рата, Матица 1920. усваја нови Устав. Отпочиње систематско истраживање новије српске ликовне уметности. Поводом јубилеја стогодишњице Матице српске приређена је Изложба старог српског сликарства у Војводини (1927), објављено је и прво издање Музеја -- Српска уметност у Војводини од доба деспота до уједињења (В. Петровић, М. С. Петров), као и књига Српска уметност у Војводини (В. Петровић, М. Кашанин). Управник Музеја Матице српске тада је био Миленко Шербан. С пресељењем Матице у задужбину Марије Трандафил од 1928. у тој згради је и Матичин музеј.

Други период деловања Музеја Матице српске и Галерије у његовом саставу (1933--1947) обележен је отварањем за јавност 1933. у згради М. Трандафил. Организују се изложбе. Музеј није имао редовне државне субвенције, али се збирка у првој години рада увећала за 145 дела, 1937. повећан је број изложбених просторија, а у поставци је учествовао И. Табаковић. Управник Музеја пред рат био је Фрањо Малин. После периода под надзором мађарских окупатора током II светског рата, 1945. за кустоса Музеја изабран је М. Шербан. Конституисан је нов Музејски одбор, организују се стручне службе. Збирка има 1.300 предмета (од тога ликовних -- 427).

Трећи период (1947--1958) дефинисан је институционалним развојем ГМС као посебног одељења Матице српске. По издвајању Библиотеке и Архива 1947. реорганизује се и Матичин Музеј, све његове збирке прелазе у новооснован комплексни Војвођански музеј (Музеј Војводине), а ликовна збирка добија статус посебне збирке Матице српске као -- Галерија Матице српске (потврђено Матичиним статутима 1949--1957). Војвођански музеј и ГМС су отворени 26. XII 1948. у згради Матице српске. После исељења Музеја Војводине из зграде Матице српске 1953, ГМС стављено је на располагање више просторија на првом спрату, а 1954. додељена јој је бивша зграда Продуктне берзе (1928. реализован пројекат новосадског архитекте Л. Дунђерског на Тргу Пролетерских бригада / раније Кнеза Михаила / потом Трг галерија 1, преуређен 1955--1957. под надзором Ђ. Табаковића и И. Здравковића). Обезбеђени су и њено стално финансирање, средства за место кустоса и рестауратора, али и за набавку уметничких предмета. У периоду 1947/48. за кустоса, па за управника долази Миливој Николајевић. Као кустос асистент од 1953. ради Олга Микић. Савет ГМС оснива се 1954. Организују се изложбе појединих српских и војвођанских сликара XVIII--XX в. Почиње проучавање црквене уметности на територији Војводине и Славоније. Већа пажња уметности XVIII в. први пут се посвећује 1954. на Изложби српског сликарства XVIII и XIX века. Прва стална поставка отворена је 1958. у новоадаптираној згради бивше Продуктне берзе.

Четврти период развоја почиње после 1958. ГМС делује финансијски и административно одвојено од Матице од 1959. Прима се нови кадар, кустоси Љиљана Живановић, Динко Давидов и др. Резултати истраживања црквене уметности Будимске епархије приказани су на студијској изложби Иконе фрушкогорских зографа, а организовано је и проучавање српске графике (Д. Давидов и др.). Траје истраживање српске уметности XIX в., али и савремене југословенске и војвођанске уметности. Статутом из 1970. ГМС сужава делокруг на проучавање српске уметности XVIII и XIX в. За кустоса 1970. примљена је Лепосава Шелмић. Посебна Педагошко-пропагандна служба формирана је 1980. Изложбеном делатношћу ГМС и даље представља сопствени фонд, уз сталну поставку, организују се повремене изложбе савремених ликовних стваралаца, откупљују се и њихова дела. Доградња изложбене сале на другом спрату 1992, по пројекту С. Суботина, омогућила је отварење изложбе Српско сликарство прве половине ХХ века. Поводом 150. годишњице ГМС, 1997. отворена је поставка Српска уметност друге половине XX века. Едукативни програм за децу покренут је 2006. Управници ГМС били су: М. Николајевић (1950--1976), Милан Соларов, О. Микић, Л. Шелмић и Бранка Кулић, а од 2010. Тијана Палковљевић Бугарски.

ГМС обавља делатност чувања националне баштине -- од конзервације и рестаурације, преко проучавања, истраживања, до интерпретације и излагања у сталној поставци и на периодичним изложбама српске уметности новијег доба (XVI--XXI в.), посебно српског сликарства, графике и цртежа XVIII и XIX в., а поседује и дела аутора са ширег југословенског простора. У фонду се чува око 7.000 уметничких дела, од тога трећину чине поклони и завештања. Збирке, доступне јавности у хронолошки подељеној, адаптираној и редовно допуњаваној сталној поставци, формирале су се око колекције портрета Матичиних часника, добротвора и значајних личности српске културе и историје, од дела набављаних за украшавање Матичиних просторија, до радова савремених ликовних уметника чланова Матице, прикупљаних као поклони уметника, колекционара, донатора, поруџбинама, откупом, позивом на донирање, а од краја шесте деценије ХХ в. и плански -- копирањем зидних слика из цркава, сакупљањем икона са подручја Карловачке митрополије, отискивањем графика са старих графичких плоча. Експонати њеног фонда учествују у многим изложбама сродних установа у земљи. Активно се сарађује са другим институцијама културе у земљи и иностранству. У оквиру рада са публиком организују се едукативни програми, популарна тумачења сталне поставке, стручни скупови, предавања, промоције књига, креативне радионице, концерти, пројекције филмова и др. ГМС објављује каталоге изложби, али и друге публикације и монографије из области националне уметности новијег доба. ГМС је 1973. додељен Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, 1990. Орден Светог Саве другог степена, 2001. Орден Вука Караџића првог реда, а награда НК ИКОМ-а Србија додељена јој је 2010. за радове на адаптацији изложбеног простора и формирању нове сталне поставке.

ЛИТЕРАТУРА: М. Николајевић, Д. Давидов, О. Микић, Галерија Матице српске -- Српско сликарство XVIII и XIX века, Н. Сад 1972; Љ. Живановић, „Сто двадесет пет година Галерије Матице српске", РМС, мај 1972, 4; О. Микић, „Галерија Матице српске (1847--1977). Стварање, развој, поставка и обрада уметничког материјала", Спона, 1977, 17--18; Л. Шелмић (ур.), Галерија Матице српске, Н. Сад 2001; В. Зеремски, Библиографија Галерије Матице српске, Н. Сад 2004; Б. Кулић, Уметност XVIII века у колекцији Галерије Матице српске, Н. Сад 2013.

Јелена Межински Миловановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)