ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА „КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Сомбор

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА „КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ", Сомбор, основана је 1859. Иницијатор оснивања, сомборски финансијски чиновник и љубитељ читања Карло Бијелицки, имао је на уму формирање општинске јавне библиотеке окренуте културним и образовним потребама сомборских грађана. Окупивши 1857. у највећем броју сомборску интелигенцију, он је најпре организовао Удружење за оснивање Општинске библиотеке. Прва годишња скупштина чланова те установе била je 1859. Библиотека је одмах добила шири регионални значај, будући да је окупила чланство из Сомбора, Апатина, Гомбоша (Богојева), Крњаје (Кљајићева), Купусине, Пригревице, Парабућа (Раткова), Сивца, Сонте, Српског Милетића, Станишића и Стапара. Она је убрзо прерасла сталешке и националне оквире окупивши грађанску интелигенцију, индустријалце, велепоседнике, економе, трговце, занатлије и ученике, а међу учлањенима биле су и 23 жене. Од настанка ова библиотека је водила рачуна о културним потребама својих чланова определивши се да набавља књиге на матерњим језицима житеља. Правилима за руковање, које је 1909. донело Удружење за одржавање Градске библиотеке, утврђени су јавна делатност и процеси рада у њој. Према одредбама тих правила, Одбор Г. б. бринуо је о набавци и куповини књига, о ауторском каталогу и топографској картотеци, као и о коричењу публикација. Г. б. је и током II светског рата остала доследна у остваривању дефинисаних општих културних циљева, позајмљујући читаоцима књиге и на српском и на мађарском језику. У другој половини XX в. Г. б. је наставила да посвећује пажњу читању и развијању културних и образовних потреба становника у граду и околним насељима. У том циљу организовала је рад у Позајмном и Дечјем одељењу у граду и у огранцима у општини. Посебну пажњу посвећује попуњавању збирки, подстиче читање међу децом, омладином и одраслим читаоцима, омогућава коришћење литературе у основном, средњем и високом образовању и студијском раду, шири интересовање за старе и ретке књиге, брижљиво негује завичајну збирку посвећену ствараоцима и стваралаштву у Сомбору (са штампаним каталогом), чува легате сомборских аутора (Петар Коњовић, Карољ Вертеши, Данило Грујић) и са књижним фондом који броји 345.000 публикација у Сомбору и у 14 сеоских огранака представља значајан културни и информациони потенцијал. Kao учесник у пројекту Виртуелна библиотека Србије (ВБС), Г. б. креира каталошко-библиографске записе у Узајамном електронском каталогу Републике, учествује у њиховој дисеминацији и омогућава коришћење информација посредством интернета. Г. б. обавља матичне функције на територији сомборске општине, а од 1995. стара се о уједначеном развоју и унапређивању библиотечко-информационе делатности у општинама Западнобачког округа. У издавачкој делатности Раванград од 1979. објављује дела завичајног и ширег културноисторијског значаја. Континуирано објављује књижевни часопис Домети и едиције књига Голуб, Лаза Костић, Семе, Вељкова голубица и Сомборска баштина. Допринос културном животу Града Г. б. пружа организујући књижевну манифестацију „Вељкови дани", посвећену Вељку Петровићу, промоције својих издања, јубиларне и тематске изложбе, књижевне сусрете, радионице и друге видове културног деловања. Управници Г. б. били су: Стефан Илкић, Јанош Херцег, Радивој Плавшић, Лепосава Миленовић, Миро Вуксановић, Миљана Зрнић и др. Г. б. је добитник Ордена рада са сребрним венцем, Награде „Искра културе", Октобарске награде Града Сомбора, Награде „Милорад Панић Суреп", Вукове награде и других признања.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Плавшић, Стогодишњи развој и рад Градске библиотеке у Сомбору 1859--1959, Со 1959; „Сто двадесет година сомборске библиотеке", Домети, 1979, 16, 17; Р. Плавшић, М. Војновић, Монографија Српске читаонице „Лаза Костић" у Сомбору, 1845--1960--2016, Со 2016.

Р. Мићић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)