Прескочи до главног садржаја

ГЕОДЕТСКE МРЕЖЕ

001_SE_IV_Globalna-satelitska-triangulaciona-mreza.pngГЕОДЕТСКE МРЕЖЕ, скуп тачака материјализованих на површи Земље сталним белегама, чији су међусобни положаји одређени на основу резултата геодетских мерења у оквиру јединственог система координата и висина. Служе као математичко-физичка основа за премер, извођење геодетско-техничких радова и у научне сврхе. Традиционално г. м. спадају у једну од три категорије у зависности од тога како су положаји појединих тачака дефинисани. Мреже тачака дефинисаних само висином изнад средњег нивоа мора познате су као висинске или вертикалне мреже. Мерења у оваквим нивелманским мрежама мере се методама геометријског и тригонометријског нивелмана. Мреже тачака са познатим хоризонталним положајима, на пример геодетском ширином и дужином, називају се хоризонталним мрежама. Координате тачака у оваквим тригонометријским мрежама добијају се мерењем хоризонталних углова и дужина. Разлози за раздвајање на хоризонталне и вертикалне мреже углавном су историјски, а односе се на природу коришћене мерне технологије.Из истих разлога мреже су се делиле на редове, при чему је виши ред значио већу тачност, а у општем случају и већа међусобна растојања тачака. С геодетске тачке гледишта најпогодније је радити са тачкама чије су тродимензионалне координате познате. Овакве мреже могу се успоставити комбиновањем хоризонталних и вертикалних положаја или применом терестричких и екстратерестричких метода мерења да би се тродимензионални положаји тачака добили директно. У том контексту нарочито су погодне сателитске методе, којима је још пре пола века реализована глобална сателитска триангулациона мрежа BC-4. Аналитичка фотограметрија и инерцијално позиционирање даљи су примери успешних терестричких метода за прогушћавање тродимензионалних мрежа.

002_SE_IV_Mreza-nivelmana-visoke-tacnosti-Srbije-i-Crne-Gore.png

Радови на стварању висинске мреже на простору Краљевине Србије започели су 1899, када је Војногеографски институт из Беча мерењима одредио висине репера у Зворнику и на Савском мосту. Даље радове на нивелману изводи Географско одељење Главног ђенералштаба од 1905. до 1911, када их прекидају балкански ратови. 003_SE_IV_Mreza-stalno-operativnih-stanica-RS.pngОд 1946. мрежа се обнавља, али се радови обустављају 1963. јер је закључено да треба приступити њеној ревизији и поновном нивелисању. Нова мрежа нивелмана високе тачности пројектована је 1970, измерена је у наредне три теренске сезоне, а висине репера срачунате су 1986. и данас се налазе у службеној употреби.

Систематско успостављање хоризонталне мреже на подручју Краљевине Србије такође започиње 1899. радовима Географског одељења Главног ђенералштаба на триангулацији 1. реда. У периоду између два рата Војногеографски институт ради на попуњавању мреже, а 1948. завршава рад на њеном успостављању. Анализом добијених резултата Савезна геодетска управа процењује да мрежа не одговара тадашњим захтевима квалитета и иницира пројектовање нове астро-геодетске мреже. Крајем 60-их година завршавају се планирана мерења, али управо у завршној етапи израде долази до укидања Савезне геодетске управе 1974. и прекида радова. На иницијативу Међународне геодетске асоцијације на територији Републике Србије реализована је 1998. сателитска ГПС мерна кампања којом је мрежа од шест тачака укључена у европски референтни оквир. Републички геодетски завод у међувремену успоставља државну тродимензионалну мрежу (СРЕФ) у два наврата, од 1997. до 2002. и током 2011. и 2012. На основу претходно одобреног пројекта, 2012. започиње реализација нове државне нивелманске мреже. Од 2004. до 2009. извршена су мерења у основној гравиметријској мрежи, а 2005. отпочиње комерцијално коришћење мреже стално оперативних сателитских станица Републике Србије (АГРОС).

ЛИТЕРАТУРА: P. Vaniček, J. E. Krakiwsky, Geodesy: The Concepts, Amsterdam 1986; Геодетска делатност у Србији 1837--2012, Бг 2012.

Драган Благојевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)