ГОША

ГОША, индустријско предузеће у Смедеревској Паланци основано 1923. као Акционарско друштво „Јасеница" са седиштем у Београду. Делатности Друштва су биле оправка и конструкција сваковрсног железничког материјала и уопште гвоздене и дрвене конструкције. Оснивачи су били пословни људи из Србије којима се убрзо по оснивању, као акционари, придружила група пословних људи из Француске. Идеја о градњи фабрике у Паланци потекла је од инжењера Борислава Пајевића и Јована С. Грнчаревића, трговца из Паланке. Ј. С. Грнчаревић је продао своје земљиште Друштву и фабрички погони почели су да се граде убрзо после оснивања. Б. Пајевић је био први председник Управног одбора све до своје смрти 1927, када га накратко замењује Ј. С. Грнчаревић. Фабрика је с радом почела 1924. поправком теретних железничких вагона. Прве године рада биле су праћене многим тешкоћама, губицима у пословању и високом задуженошћу. Од банкротства ју је спасла француска фирма „Лорен -- Де Детриш" која је исплатила дугове и постала већински власник акција 1928. Од тада па до продаје већинског пакета акција у јесен 1939. фабриком управљају Французи. У том периоду фабрика, поред теретних вагона, осваја и производњу путничких вагона, вагон хладњаче, ремонтује авио-моторе и осваја производњу авио-свећица. У недостатку послова 1930. доноси се одлука о градњи Мостовске радионице, која је почела с радом 1931, па „Јасеница" постаје и познати градитељ гвоздених (челичних) мостова у Југославији. Први заварени мост у земљи изграђен је преко реке Тимок у Зајечару. Поред мостова, предузеће је израђивало рударску опрему, извозне торњеве, жичаре и вагонете. Изгубивши интерес за рад у Србији, Французи су пред сам почетак II светског рата продали већински пакет акција српском индустријалцу инжењеру Јовану Петровићу, који је крајем 1939. изабран за председника Управног одбора, те је на тај начин „Јасеница" а.д. постала предузеће у власништву домаћег капитала. Друштво током 1940. консолидује пословање и запошљава око 1.200 радника, три пута више него у тренутку куповине од Француза.

Други светски рат прекида развој „Јасенице". Убрзо после капитулације Немци преузимају управу над фабриком и „замрзавају" управљачка права акционара. У првим данима окупације фабрика је имала око 350 радника, који су радили на оправци немачких војних возила. Након годину дана немачка команда поново враћа фабрику на управљање акционарима. Ј. Петровић жели да је затвори, али под претњом да ће машине бити демонтиране и однете у Немачку одлучује да настави с радом. Фабрика је за време окупације радила са смањеним капацитетом, али успешно и без губитака. Почетком 1944. Немци су Мостовску радионицу претворили у радионицу за оправку парних локомотива.

По ослобођењу Паланке 10. X 1944. „Јасеница" ради на обнови порушених мостова и оправци теретних вагона и локомотива. Нове власти формирају Радни одбор уместо Управног одбора, а Ј. Петровића именују за генералног директора. Међутим, политика према представницима предратног капитала се убрзо мења и Ј. Петровић бива ухапшен, а касније и осуђен због сарадње с окупационим властима. Уводи се принудна управа априла 1945, касније се целокупна имовина конфискује, а потом и национализује. Крајем јануара 1947. „Јасеница" постаје власништво ФНРЈ. Фабрика вагона и гвоздених конструкција под именом „Јасеница" пословала је до октобра 1949, када јој је назив промењен у „Космај". Ова промена изазива велико незадовољство радника и већ јануара 1950. фабрика добија ново име Фабрика вагона и гвоздених конструкција „Драгослав Ђорђевић -- Гоша", који је био радник у „Јасеници", организатор и учесник НОБ, родом из јасеничког краја. Умро је 1949, а за народног хероја проглашен 1955. Касније ће фабрика још неколико пута мењати име, прво у „Фабрика вагона и металних конструкција -- Г.", потом у „Индустрија шинских и друмских возила, опреме и металних конструкција -- Г." и на крају ће добити назив Холдинг корпорација Г. а.д.

После II светског рата почео је убрзани развој фабрике. Прво је проширена Мостовска радионица, а 1948. отпочела је градња нових погона фабрике шинских и друмских возила. Г. постаје највећи произвођач путничких вагона у југоисточној Европи. Савремени развој фабрике отпочео је после изградње ових погона 1953. Од тада па све до 1990. развијала се веома успешно, да би 80-их година прошлог века постала Пословни систем Г. који у свом саставу има 16 радних организација на територији Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније, укључујући и фабрике у обе покрајине, Војводини и Косову и Метохији. Поред фабрика пословни систем има своју Спољну трговину, Инжењеринг, Институт и Интерну банку у којима укупно запошљава око 14.000 радника. Г. је уједно и велик извозник опреме, инвестиционих радова и возила. Производни програм се временом мењао и усавршавао па је фабрика производила путничке вагоне типа Х, Y и (за велике брзине до 200 км/ч) тип Z, прикључна друмска возила по лиценци Бертој, а касније по лиценци Фрухоф. Произвођач је металуршке и коксне опреме за велике металуршке комбинате, рударску опрему за површинску и подземну експлоатацију, лучке дизалице велике носивости и дизалице специјалне намене, опрему за пољопривреду и грађевинарство, челичне мостове и хале.

Г. је учествовала у изградњи највећих индустријских постројења у Југославији у области металургије, хемијске, процесне и прехрамбене индустрије. Градитељ је највећих мостова на Дунаву, Сави, Тиси, Морави и на железничким пругама Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине. Изградила је преко 200 силоса за житарице, кукуруз, сунцокрет и соју широм Југославије. Г. је произвела и уградила опрему за хидроелектране Ђердап, Бајина Башта, Потпећ, Увац, Чаковец и др., за термоелектране Обреновац, Костолац, Косово и руднике Колубара, Костолац, Косово и Тузла. Била је велик извозник возила и опреме и учествовала у изградњи инвестиционих објеката широм света. Г. опрема, возила и објекти налазили су се у 59 земаља, на свим континентима изузев Аустралије. Сва постројења, опрема и објекти произведени су и изграђени по сопственим пројектима.

После тешкоћа које су захватиле српску привреду услед распада Југославије, економских санкција и НАТО бомбардовања, највећа привредна друштва из пословног система Г. успешно су приватизована у периоду 2004--2010. Најзначајнија приватизована привредна друштва су: „Г. -- Фабрика опреме и машина", „Г.--Монтажа", „Г. -- Шинска возила" и „Г. -- Фабрика за производњу специјалне опреме, Симићево". Остала друштва као и Холдинг корпорација Г. а.д. су у реструктурирању. Делови пословног система Г. који су сада у другим државама бивше Југославије нису више у њеном саставу и променили су име. У Србији 2013. под именом Г. послује више привредних друштава која запошљавају преко 3.000 радника.

ИЗВОР: Архива предузећа.

Ђорђе Зрнић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)