ГАБРО
ГАБРО, плутонска магматска стена тамносиве боје, настала дубинским
очвршћавањем магме базичног састава (SiO2=45-52 теж.%). Назив је
настао према месту Габро код Ливорна у Тоскани, где је откривена стена
оваквог састава. Површински еквивалент г. је базалт. Г. је
претежно изграђен од базичног плагиокласа и моноклиничног пироксена, с
подређеним количинама оливина, ромбичног пироксена, оксида гвожђа и
титанијума, кварца и других акцесорних минерала. Структура г. варира
од хипидиоморфно-зрнасте, офитске до кумулатне, а текстура им је масивна
до планпаралелна. Припада групи габроида, коју, поред г., чине и
норит, габро-норит, троктолит и анортозит. Повишењем количине
силицијум-диоксида г. гради прелазе ка диориту, а повишењем садржаја
K2O и Na2O прелази у алкалне габроиде. Г. је једна од
најраспрострањенијих стена савремене океанске коре, где се јавља у виду
маса испод тзв. система паралелних дијабазних дајкова. У континенталним
подручјима ове стене се јављају као делови тектонски смештених остатака
древних океанских стена (офиолити), а ређе и као магматски интрузиви у
континенталној кори, када се појављују као дајкови и неправилна тела
обично удружена с базалтним изливима. Код нас има г. јурске старости
на Дивчибарама, код Крагујевца и код Куршумлије, док се палеозојски
г. јављају на Дели Јовану и Заглавку. На свим тим местима г.
представља остатке дна древних океана. Са г. су често асоциране
економски интересантне количине никла, титанијума, кобалта, хрома,
бакра, злата, платине и др. Г. се веома често користи као
грађевински и архитектонски камен. Од г. из долине Неретве изграђен
је споменик Незнаном јунаку на Авали.
ЛИТЕРАТУРА: М. Терзић Петковић, „Петролошко проучавање габрова масива Дели Јована", ГАБП, 1960, 27; R. W. Le Maitre и др. (ур.), Igneous Rocks: A Classification and Glossary of Terms: Recommendations of the International Union of Geological Sciences, Subcommission on the Systematics of Igneous Rocks, Cambridge 2005.
В. Цветковић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)