ГВОЗДЕНОВИЋ, Славомир

ГВОЗДЕНОВИЋ, Славомир, књижевник, преводилац, национални радник (Белобрешка, Румунија, 10. III 1953). Студије српскохрватског језика и књижевности завршио на Универзитету у Букурешту (1976), докторирао 2000. с темом о поезији Васка Попе. Радио као уредник у Банатским новинама и главни уредник у часопису Књижевни живот у Темишвару (од 1985), уредник двојезичног часописа Збиља--Reality из Београда (1997--2003), а од 1996. предаје српску књижевност на Универзитету у Темишвару. Спада у најзначајније песнике српске дијаспоре. Поезија му је превођена на: румунски, руски, мађарски, лужичкосрпски, пољски, немачки, италијански, енглески и др. Активан је и као песник за децу (Јуначење речима, Букурешт 1986), антологичар (У плавом кругу звезда: српска поезија у Румунији, Н. Сад 1990; Из дечје собе, избор из српске књ. за децу у Румунији, са Д. Зорићем, Ужице 1993; Глинени голуб: живи српски песници у Румунији, са Л. Алексиуом, Темишвар 1998) и др. Преводи српску поезију на румунски и румунску на српски језик. Г. је песник модерног израза и наглашеног националног осећања (Српска молитва у Темишвару, Н. Сад 1991; Колико Косова у мени, Темишвар 2007; Црњански у Темишвару, Бг 2002; Крст и крик, Темишвар 2003; Обраћање Београду, Бг 2015). Активирајући језичко и историјско национално памћење у песмама, он остаје отворен и према традицији и према модерном изразу, подједнако се ослањајући на искуство српске народне поезије и модерне поетике. У његовој тематски разуђеној поезији преплићу се мотиви митско-паганских, обредних, завичајних и других садржаја. Посебно пева о Банату и другим српским крајевима, свестан да језик представља суштину националног бића („мој језик је кућа"). Један је од оснивача Савеза Срба у Румунији, његов председник (2004--2012), а потом и почасник председник. Г. је био посланик у Румунском парламенту (1992--2016), у којем се активно залагао за национална и културна права српске заједнице у Румунији. Био је генерални секретар румунске делегације при Интерпарламентарној унији (2004--2008). Први је председник Скупштине Срба дијаспоре и Срба у региону (2010--2011). Добитник је већег броја признања за поезију, УКС, Удружења књижевника Републике Српске, Српске православне цркве, Националне награде Савеза писаца Румуније.

ДЕЛА: Крила и помало ватре, Букурешт 1975; Песме пред зору, Темишвар 1977; Лирика, Букурешт 1981; Ведро отварање камена, Букурешт 1983; Подвлачење црте, Бг 1988; Уџбеник о видаревој кући, Букурешт 1988; Реч и светлост, Темишвар 1994; Рађање претка, Бл 1997; Александријске школе, Смед. 2005; Јављање на Нери, Бг 2010; Корњача силази на Дунав, Бг 2013; Са српског лимба, Темишвар 2016; Господе, развесели, Темишвар 2017.

ЛИТЕРАТУРА: А. Б. Лаковић, „Подвлачење црте", Стремљења, 1989, 29, 10; Ч. Мирковић, Суботњи дневник II, Пр. -- Г. Милановац 1991; С. Игњатовић. „Красно слово Славомира Гвозденовића", у: С. Гвозденовић, Црњански у Темишвару, Бг 2002; С. Бугарски, Ж. Милин, Лексикон Срба књижевника са данашње територије Румуније 1705--2015, Темишвар 2015.

З. Опачић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)