Прескочи до главног садржаја

ГОСПОЂИН ВИР

ГОСПОЂИН ВИР, археолошко налазиште у Ђердапу где су откривени натписи који се односе на утврђивање границе Римског царства (лимеса) на десној обали Дунава. Познато нам је пет натписа из I и с почетка II в., који сведоче о стварању границе провинције Горње Мезије (Moesia Superior) у неприступачном Ђердапу. Најстарији натпис, посвећен цару Тиберију од легија IV Schytica и V Macedonica, био је уклесан у стену изнад пута по завршетку радова 33/34. године н. е. Око 30 м узводно од Г. в., био је урезан у стену и натпис из 46. посвећен цару Клаудију од истих легија, који сведочи о обнови ове деонице пута, усецањем у стену и постављањем дрвених конзола. У Горњој клисури су у стену урезана и два идентична натписа цара Домицијана, датована у 92/93, који говоре о реконструкцији римског пута кроз Ђердап, који је пропао од старости и бујица Дунава. Из наведених натписа види се да је изградња читаве комуникације кроз Ђердап трајала више од пола века. Делови римског пута у Горњој и Доњој клисури Ђердапа, где десну обалу Дунава чини готово вертикална стена, захтевали су посебну конструкцију. Код Г. в. Via militaris је била сачувана у дужини од 210 м. Изграђена је усецањем уске трасе у стену и проширивањем пута до ширине од 3 м помоћу дрвених конзола, попречно постављених у нивоу пута и система вертикалних и косих греда, ослоњених на дрвене држаче, хоризонтално забијене у стену испод нивоа пута. Овде су откривени и остаци римске куле, димензија 10,9 х 4,5 м, подигнуте крајем I -- почетком II в. на уској заравни између обале Дунава и вертикалне стене. На основу археолошких налаза утврђено је да је кула функционисала све до пада лимеса 441/443. Низводно од Г. в., на локалитету Манастир, констатовани су остаци још једне римске куле--стражаре, а на око 100 м јужно трагови римског и рановизантијског насеља и некрополе. Године 1971. акумулација ХЕ Ђердап I потопила је део стеновите обале у клисури где су били уклесани натписи. Копије натписа цара Клаудија и Домицијана чувају се у Археолошком музеју Ђердапа у Кладову.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Шашељ, „Римски натписи у Ђердапу", у: Лимес у Југославији, I, Бг 1961; П. Петровић, „Нова Трајанова табла у Ђердапу", Старинар, 1970, 21; Д. Минић, „Госпођин вир, античко и средњевековно налазиште", „Манастир -- праисторијско, античко и средњевековно налазиште", Стaринар, 1982--1983, 33--34; П. Петровић, „Римски пут у Ђердапу", Старинар, 1986, 37.

С. Петковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)