ГРУЈИЋ, Петар,

ГРУЈИЋ, Петар, физичар, универзитетски професор (Овсиште код Тополе, 22. IV 1941). Дипломирао 1963. и магистрирао 1966. на Одсеку за физику Природно-математичког факултета у Београду. Докторирао на Универзитетском колеџу у Лондону 1972. из области теорије атомских судара. За редовног професора Физичког факултета у Београду изабран 1995, за предмет Теорија атомских судара. Руководио Одсеком за Атомску физику Физичког факултета у Београду, где је држао наставу из области Теоријске атомске физике и Теорије ширења спектралних линија. Цео истраживачки век провео је у Институту за физику Земун од 1964. до пензионисања 2004. Оснивач је Дебатне трибине при Институту за физику, као и семинара „Историја и епистемологија природних наука". Организовао је међународну конференцију „Класична теорија атомских судара" на Брионима 1988. Припремио је јубиларне годишњице посвећене значајним научницима: Г. Лајбницу, А. Ајнштајну, Л. Болцману, Е. Шредингеру, Н. Бору, Л. Ojлеру и Ч. Дарвину у Институту за физику, при чему су делови преношени у медије преко радија и телевизије. Рецензент у часописима Journal of Physics B, Foundations of Science, European Journal of Science and Theology, Fizika (Загреб), Physica A (Elsevier), Nuclear Instruments and Methods in Physics Research. Гостујући предавач у Медону, Француска, на Универзитету у Eјмсу (Ајова, САД), Дрексел универзитету (Филаделфија, САД). Дао је многобројне прилоге из популаризације науке у часописима: Васиона, Астрономски магазин, Галаксија, Млади физичар, Дијалектика, Гледишта, Градина, Поља, Културе Истока. Члан jе Уређивачког одбора часописа Тheoria и European Journal of Science and Theology. Члан је Друштва физичара Србије, Српског философског друштва, Европског физичког друштва, Европског друштва за науку, Британског физичког друштва (IOP, FInstP), Друштва за Античке студије Србије. Основне области његовог истраживачког рада су: теорија атомских структура, теорија ширења спектралних линија плазме, атомски процеси у близини прага, теорија система са малим бројем конституената, космологија, историја и епистемологије природних наука, историја и социологија религије, физичка географија и историја. Написао је књигу Атомски процеси у близини прага (Бг 1994).

ДЕЛА: Увод у теорију судара електрона са атомима и молекулима, Бг 1994; „The Classical Theory of Near-Threshold Ionization", J. Phys. B15, 1982; „A Simple Newtonian Model for the Fractal Accelerating Universe", Astrophysics and Space Science, 2005, 295, 3; „Some Epistemic Questions of Cosmology", Foundations of Science, 2007, 12, 1; „Divine and Secular -- Case Study of Divine Inspiration in Science", European Journal of Science and Theology, 2010, 6, 3.

Ђ. Бек-Узаров

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)