ГРУЛОВИЋ, Никола

ГРУЛОВИЋ, Никола, политичар, посланик (Бешка, Срем, 4. XII 1888 − Београд, 19. II 1959). Завршивши обућарски занат, радио у многим местима, те се учланио у Савез обућарских радника Хрватске и Славоније 1906. У Сарајеву је 1914. био члан Народног одбора Савеза кожарско-прерађивачких радника БиХ. У време I светског рата, као аустроугарски војник заробљен је у Русији, где је радио на формирању Југословенског револуционарног батаљона и радничких дружина од припадника Српске добровољачке војске. Као командант Трећег југословенског одреда Црвене гарде борио се у Украјини на Дону. Партијски рад започео је у Српској добровољачкој дивизији, потом у Сверуској комунистичкој партији (бољшевика), а од марта 1919. у југословенској комунистичкој Групи пелагићеваца. Вративши се у земљу, на Конгресу уједињења 1919. постао је члан КПЈ у којој је вршио више дужности (секретар Месног и Среског комитета у Руми, члан ПК КПЈ за Србију, члан ПК КПЈ за Војводину). Био је члан Централне управе Савеза кожарско-прерађивачких радника Југославије и Извршног одбора Централног одбора Независних радничких синдиката Југославије. По окупацији земље 1941, учествовао је у подизању народноослободилачког устанка, а ЦК КПЈ га је поставио за члана Главног штаба НОПО Србије и члана Иницијативног одбора НОО Србије. Борио се у Босни у Озренском партизанском одреду, те једно време био интендант и члан економског одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Одавде је по својој жељи октобра 1942. пребачен у Срем и одмах постављен за заменика команданта Фрушкогорског партизанског одреда. Био је први председник Главног НОО Војводине и већник АВНОЈ (1942−1945), мада није присуствовао његовом првом и другом заседању. После II светског рата био је представник Југославије у Савезној контролној комисији у Букурешту, опуномоћеник министра саветника југословенске амбасаде у Москви и опуномоћеник министра и ванредног посланика у Хелсинкију, а од 1954. опуномоћени министар у Министарству иностраних послова у Београду. Био је посланик Савезне скупштине, посланик и председник Републичког већа Народне скупштине НР Србије. Одликован је Орденом народног ослобођења (два пута), Орденом заслуге за народ I реда, Орденом братства и јединства I реда, Орденом за храброст. Носилац је Партизанске споменице 1941.

ДЕЛО: Југословени у рату и Октобарској револуцији, Бг 1961.

ИЗВОРИ: „Покрајински комитет КПЈ за Војводину 1941−1945", Грађа за историју Војводине, 7, Н. Сад -- Ср. Карловци 1971; „Главни НОО Војводине", Грађа за историју Војводине, 12, Н. Сад -- Ср. Карловци 1977.

ЛИТЕРАТУРА: Лексикон НОР-а и револуције у Југославији 1941−1945, Бг 1980; Историја Савеза комуниста, Бг 1985; Војводина у НОР-у и револуцији, Н. Сад 1986; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939−1945, Бг 1992.

Ј. Попов

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)