ГАВРИЛОВИЋ, Светозар

ГАВРИЛОВИЋ, Светозар, књижевник, новинар, наставник (Ваљево, 28. XII 1858 -- Београд, 26. II 1913). Завршио нижу гимназију у Ваљеву, потом Земљоделско-шумарску школу у Пожаревцу; напустио школовање у Војној академији. Радио као наставник у Београду и Алексинцу. Уређивао је више листова, часописа и календара, међу којима су најзначајнији лист Гусле (1882--1883, 1886) и Календар српских пољопривредника (1884--1887). Објављивао је радове о унапређењу ратарско-сточарске производње (Гајење оваца, Бг 1885; Практично пчеларство, Бг 1911). У прозним дјелима (приповијетке и романи), у духу програмских идеја С. Марковића, заузима критички став према савременим процесима у српском селу и у друштвеном животу, остајући при тенденциозно-дидактичком поступку. У књижевним критикама и чланцима о књижевности залаже се за натурализам Е. Золе и психолошке студије личности. У Народном позоришту приказане су му драме Ускоци (Награда Матице српске) 1891. и трагедија Шћепан Мали (сезона 1938/39). Објављивао под псеудонимима Борко Брђанин и Загорко. Више прозних и комедиографских дјела остало му је у рукопису.

ДЕЛА: приповетке: За туђ рачун, Ниш 1889; Приповетке, Бг 1893; романи: Заблудели синови, Ниш 1890; Народне изелице: 1--2, Шабац 1889--1891; драме: Ђорђе Балшић: драма у пет чинова, Бг 1892.

ЛИТЕРАТУРА: М. Иванић, „За туђ рачун", Отаџбина, 1891, 28, 110; С. Вуловић, „Реферат о делима поднесеним за награду", Годишњак СКА, 1891,V; Ј. Грчић, Портрети с писама, IV, Зг 1926; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)