ГРОС-БЕЧКЕРЕКЕР ВОХЕНБЛАТ

ГРОС-БЕЧКЕРЕКЕР ВОХЕНБЛАТ (Gross-Becskereker Wochenblatt -- Великобечкеречки недељник), немачки недељни лист који је излазио у Великом Бечкереку / Зрењанину од 1851. до 1919. Сматра се најстаријим немачким новинама на територији данашње Војводине. Покренуо га је књижар и штампар Франц Паул Плајц. Током 50-их година углавном је доносио само службене објаве власти и огласе приватних привредних субјеката, да би од наредне деценије почео активно да прати политичка збивања везана за град Велики Бечкерек и Торонталску жупанију. Доносио је шематизме жупанијских чиновника, комплетне или скраћене записнике жупанијских скупштина, извештаје са устоличења великих жупана и њихове инаугурационе беседе, политичке програме кандидата за посланике у угарском Сабору, резултате избора на подручју Жупаније, спискове вирилиста и чланова Муниципалног одбора итд. У редовној рубрици Aus dem Torontaler Comitat (Из Торонталске жупаније), касније проширеној и преименованој у Aus dem Torontaler Comitat und Süd-Ungarn (Из Торонталске жупаније и Јужне Угарске), редовно је доносио значајне вести са подручја целе Торонталске, али и суседних жупанија. Остале важније и дуготрајније рубрике биле су Lokales (Локалне вести), Vermischte Nachrichten (Разне вести), Wochenrevue (Недељни преглед), Aus dem Gemeinderath (Из градског већа), поред којих су објављивани и разни -- често вишејезични -- огласи, књижевни прилози, некролози, подаци о кретању становништва у Великом Бечкереку (рођени, венчани, умрли) итд. Лист су уређивали Франц Паул Плајц (1851--1884, најпре самостално, а затим уз помоћ свог сина Фердинанда и адвоката Морица Шварца), затим Плајцов унук Лајош Брајер (1886--1892), Рудолф Мајер (1892--1917), те Штефан Кауфман (1917--1919). Имена сарадника су ретко била објављивана, поготово у прве две деценије постојања, будући да је доста вести било преузимано из других гласила. Од познатих сарадника, који су се оглашавали претежно својим књижевним прилозима, издвајају се Густав Балатон, Теодор Кречмар, Игнац Кепић, Евгеније Поповић и Карл Хубер. На основу натписа у листу могуће је пратити ток важних историјских процеса у Великом Бечкереку и Банату у другој половини XIX и почетком XХ в. Лист је излазио све до јануара 1917, када се „стопио" са листом Südungarische Rundschau и наставио да излази под промењеним називом Südungarische Volksblatt до 1919, задржавши нумерацију Г. Б. В. Овај лист је тада откупило Немачко културно друштво -- задруга, која га је издавала под именом Neue Zeit (Ново време) од 1920. до 1930, тако да се трагови Г. Б. В. могу пратити све до међуратног периода.

ЛИТЕРАТУРА: A. Krischan, Die deutsche periodische Literatur des Banats. Zeitungen, Zeitschriften, Kalender 1771--1971. Bibliographie, München 1987; Б. Бешлин, Весник трагедије. Немачка штампа у Војводини 1933--1941, Н. Сад 2001; А. Каменковић, „Штампа на немачком језику у Великом Бечкереку", Архивски анали, 2006, 3; Ф. Немет, Историја штампе у Великом Бечкереку 1849--1918, Зр 2007.

Ф. Крчмар

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)