Прескочи до главног садржаја

ГУСТИНЧИЧ, Јуриј

ГУСТИНЧИЧ, Јуриј, новинар (Трст, 30. VIII 1921 -- Љубљана, 7. VI 2014). Родио се у словеначкој породици комунистичке оријентације која се 1932. преселила у Москву. Г. је ту 1939. уписао студије историјских наука на московском универзитету. Као члан Комсомола (организације совјетске комунистичке омладине) опробао се у новинарству, водећи емисије на словеначком језику Радио Москве у време II светског рата. Као искрени комсомолац али и југословенски патриота, прикључио се 1944. Југословенској бригади која је деловала у саставу јединица Црвене армије, са којом је, преко Румуније, дошао у ослобођени Београд. Након ослобођења покушао је да заврши студије у Москви, али се услед избијања сукоба са ИБ-ом вратио у Југославију где је 1948--1951. обављао дужност шефа Одељења за спољну пропаганду Агитпропа (орган за агитацију и пропаганду). Новинар у спољнополитичкој редакцији Политике постао је 1951, где је захваљујући знању страних језика успешно пратио дешавања на „хладноратовској" сцени, пуној разних обрта, ратова, криза и сукоба два блока. Као дописник из Лондона радио је 1955--1964, а 60-их година извештавао је из Израела, Турске, Кипра, Грчке, те имао прилике да уради интервјуе са низом значајних личности, укључујући и америчког преседника Џимија Картера. Био је први новинар који је 1968. успео да уђе у Праг за време „прашког пролећа" и један од малобројних новинара који је на терену пратио инвазију јединица Варшавског пакта на Чехословачку. Дописник Политикe из Њујорка био је 1969--1982, а у историји новинарства упамћен је по веома квалитетним текстовима о афери „Вотергејт", која је довела до опозива америчког председника Никсона. Сарађивао је са неким од најзначајнијих југословенских дневних и недељних листова: Политиком, НИН-ом, Борбом, Слободном Далмацијом, Младином, Временом, а радио је и за Телевизију Београд и Телевизију Љубљана. Добитник је награде за животно дело „Моша Пијаде" Савеза новинара Југославије (1988).

ЛИТЕРАТУРА: М. Недељковић, Хроника Удружења новинара Србије 1941--2006, Бг 2009; П. Мићковић, „Преминуо новинар Ј. Г.", Политика, 7. VI 2014; М. Милошевић, „Преминуо новинар Ј. Г.", Време, 8. VI 2014.

В. Баровић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)