ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ

ГЛОБАЛНИ ПОЗИЦИОНИ СИСТЕМ (енг. Global Positioning System -- GPS), најпознатији светски навигациони систем који омогућава одређивање времена и локације било где на Земљи. Базиран је на већем броју сателита који круже (нису у геостационарним путањама). За одређивање географске дужине и ширине потребни су подаци са три сателита, а помоћу четири сателита може се додатно одредити и висина посматрача. Првобитно је замишљен само за војне примене од Министарства одбране САД, а касније, уз намерно смањење прецизности, постао доступан и за цивилну употребу. Потпуно је оперативан од 1994. С одговарајућим уређајима може се користити било где. У Србији је почео да се примењује током последњих десетак година. Првобитно су га користили такси возачи, а касније и други возачи. Овај систем почели су такође да користе и превозници како би знали тачан положај возила свог возног парка. После једног пилот пројекта Европске заједнице где је систем коришћен на возилима јавног саобраћаја у Београду и Панчеву (2010), систем базиран на ГПС је ушао (2011) у употребу не само за лоцирање положаја возила (уз давање одговарајућег обавештења путницима користећи СМС), него и за праћење, помоћу одговарајућих сензора, других параметара (температура, угљен моноксид, угљен диоксид, микрочестице итд.) везаних за квалитет ваздуха дуж трасе возила.

ЛИТЕРАТУРА: E. D. Kaplan, C. J. Hegarty, Understanding GPS: Principles and Applications, Norwood 2006; S. Krco, J. Vuckovic, S. Jokic, „ЕcoBus -- Mobile Environment Monitoring", у: М. Cezon, Y. Wolfsthal (ур.), Towards a Service-Based Internet. ServiceWave 2010 Workshops, Berlin 2011.

Д. Драјић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)