ГОРОЦВЕТ

ГОРОЦВЕТ (Adonis vernalis), вишегодишња зељаста биљка из породице љутића (Ranunculaceae). Ризом му је кратак, снажан, са многобројним дугачким, задебљалим црним кореновима. Стабло му је голо, усправно, високо 20--45 цм. Листови су му двоструко до четвороструко перасто издељени на ситне линеарне режњеве. Цветови појединачни, вршни, 4--8 цм у дијаметру са 10--20 издужено-елиптичних жутих круничних листића. Плодови су голе или длакаве ахеније, груписане у вршну, главичасту творевину. Цвета рано, од краја фебруара до краја априла. Настањује суве степске површине и пашњаке, као и ксерофилне кречњачке камењаре. Претежно је распрострањен у степској зони Панонске и Влашке низије, Добруџе, Украјине, Русије, на исток преко Казахстана до западне Монголије. Спорадично се налази у централној Европи, Шпанији и јужној Шведској, где су његова станишта остатак постглацијалних степа. У Србији је распрострањен на лесним платоима Фрушке горе, Тителског брега, у Делиблатској пешчари, североисточној и источној Србији. Свуда је у повлачењу због уништавања станишта и неконтролисаног сакупљања. Г. је и отровна и лековита биљка јер садржи кардиотоничне гликозиде адонидозин, адонитоксин и адониверозид. Род Adonis обухвата око 30 врста распрострањених у Евроазији. У Европи има 10 врста, у Србији расту још три једногодишње биљке овог рода, које се одликују скерлетно-црвеним, наранџастим или жутим латицама: A. flammea, A. aestivalis и A. microcarpa. Настањују сегетална станишта, обично културе житарица.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „Adonis L.", у: М. Сарић (ур.), Флора Србије, 1, Бг 1992; J. R. Akeroyd, „Adonis L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 1, Cambridge 1993; М. Сарић, Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)