ГЛУХАВИЦА

ГЛУХАВИЦА (Глуха Вас), значајан средњовековни рударски центар у долини Себечевске реке, на подручју данашњег села Црквине, око 25 км југозападно од Новог Пазара. Помиње се први пут 1316. у повељи манастиру Бањској, где краљ Милутин својој задужбини овде уступа доходак од топионице и рудара. И његов наследник краљ Стефан Урош III манастиру Дечанима прилаже део прихода од гвожђа у Глухој Васи, која је тада већ сигурно била трговачко место са царином. Касније је у поседу кнеза Војислава Војиновића, затим жупана Николе Алтомановића и Вука Бранковића од којег је Турци преотимају 1396. и ту постављају свога кадију. Током прве половине XV в. Г. се интензивно развија као значајно привредно средиште са статусом трга, о чему сведочи и њено турско име Демирџи Пазар, односно Трг Гвожђа. У том раздобљу била је стециште трговаца, међу којима је било и Дубровчана. Са развојем оближњег Новог Пазара, као и са опадањем рударских делатности, током XVI в. Г. постепено замире. Најобимнији рударски радови били су у сливу Смолућке, Ковачке реке и Металичког потока где је гвоздена руда не само вађена него и прерађивана, о чему сведоче остаци топионица са доста шљаке. Сам трг се налазио уз обале Себечевске реке. Уз трагове кућа са каменим зидовима ту су се налазиле и три мале једнобродне цркве. На брегу изнад насеља постоје остаци мањег утврђења, које је старије од рударске насеобине.

Литература: В. Симић, Рударство гвожђа средњовековне Србије и Босне, Бг 1988; М. Поповић, „Подручје средњовековне Глухавице", НпЗ, 1995, 19; С. Ћирковић, Д. Ковачевић Којић, Р. Ћук, Старо српско рударство, Бг 2002; С. Мишић (ур.), Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.

М. Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)