ГРАДИСЛАВ БОРИЛОВ

ГРАДИСЛАВ БОРИЛОВ (Градисавь/Градиславь; Gradislavus Borilli), војвода, стегоноша (? -- ?). У изворима се јавља на почетку владе српског краља Стефана Душана. Судећи према патрониму, који се уз његово име среће само у латинској редакцији краљеве повеље о уступању Стонског рата (данас Пељешац) Дубровчанима (1333), отац му се звао Борил. Имајући у виду да је војвода у средњовековној Србији био војни заповедник, који је по рангу стајао одмах иза владара, извесно је да је Г. припадао кругу најкрупније краљеве властеле. У том смислу би говорила и употреба титуле vexillifer уз његово име у латинској редакцији поменуте исправе, чије је основно значење носилац заставе. Према Душановом законику (члан 155), њен српски еквивалент био је стегоноша, за којег се истиче да је велики властелин. Стегоноша је у жупи која му је поверена на управу уједно био и главни војни заповедник. Две деценије касније, према сведочењу Јована Кантакузина, цар Стефан Душан је послао у помоћ византијском цару Јовану V Палеологу један одред коњаника под заповедништвом казнаца Бориловића. У окршају који се одиграо у јесен 1352. недалеко од Димотике, српску војску су поразили Турци, као Кантакузинови савезници. Међутим, не може се поуздано тврдити да су војвода, односно стегоноша с почетка и казнац с краја Душанове владе биле заправо исте личности.

Извор: ВИИНЈ, VI, Бг 1986.

литература: C. Jireček, „Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stephan Dušan", ASPh, 1900, 22; К. Јиречек, Историја Срба, II, Бг 1978; Lexicon latinitatis medii aevi Iugoslaviae, II, Zagrabiae 1978; Лексикон српског средњег века, Бг 1999; Ђ. Бубало (прир.), Душанов законик, Бг 2010; Д. Јечменица, „Прва стонска повеља краља Стефана Душана", ССА, 2010, 9.

Д. Јечменица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)