ГРАХОР

ГРАХОР, род једногодишњих или вишегодишњих зељастих биљака из рода Lathyrus и породице лептирњача (Papilionaceae). Вишегодишње врсте имају ризоме или коренске кртоле. Стабло им је усправно, устајуће или полегло. Листови су голи или длакави, паралелне нерватуре, непарно перасти са 1–6 пари листића, при основи са копљастим залисцима, на врху се обично завршавају рашљиком. Цветови су бледожути, жути, љубичасти, пурпурни или црвени, сложени у разређене или густе, гроздасте цвасти. Заставица је велика, заобљена, већа од крила и чунића. Плод је издужена махуна са 2–10 семена. Род обухвата око 160 врста претежно распрострањених у северној полулопти, пре свега у Европи и Азији, затим Северној Америци, док најмањи број врста расте у јужној Америци и источној Африци. У Србији расте 25 врста, од којих су неке ендемичне, као што су Панчићев г. (L. pancicii) и двоцветни г. (L. binatus). Настањују различите типове станишта, од шума и шикара, преко ливада и камењара све до сегеталних и рудералних станишта. У листопадним шумама Србије расту пролећни г. (L. vernus), шумски г. (L. venetus), црни г. (L. niger), жути г. (L. laevigatus), на ливадама и другим отвореним стаништима пољски г. (L. pratensis), кртоласти г. (L. tuberosus), крупноцветни г. (L. megalanthus) и др. Многе врсте г. су медоносне, ливадске и квалитетне крмне биљке.

ЛИТЕРАТУРА: P. W. Ball, „Lathyrus L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 2, Cambridge 1968; М. Којић, „Lathyrus L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, IV, Бг 1972.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)