ГРАХОР

ГРАХОР, род једногодишњих или вишегодишњих зељастих биљака из рода Lathyrus и породице лептирњача (Papilionaceae). Вишегодишње врсте имају ризоме или коренске кртоле. Стабло им је усправно, устајуће или полегло. Листови су голи или длакави, паралелне нерватуре, непарно перасти са 1--6 пари листића, при основи са копљастим залисцима, на врху се обично завршавају рашљиком. Цветови су бледожути, жути, љубичасти, пурпурни или црвени, сложени у разређене или густе, гроздасте цвасти. Заставица је велика, заобљена, већа од крила и чунића. Плод је издужена махуна са 2--10 семена. Род обухвата око 160 врста претежно распрострањених у северној полулопти, пре свега у Европи и Азији, затим Северној Америци, док најмањи број врста расте у јужној Америци и источној Африци. У Србији расте 25 врста, од којих су неке ендемичне, као што су Панчићев г. (L. pancicii) и двоцветни г. (L. binatus). Настањују различите типове станишта, од шума и шикара, преко ливада и камењара све до сегеталних и рудералних станишта. У листопадним шумама Србије расту пролећни г. (L. vernus), шумски г. (L. venetus), црни г. (L. niger), жути г. (L. laevigatus), на ливадама и другим отвореним стаништима пољски г. (L. pratensis), кртоласти г. (L. tuberosus), крупноцветни г. (L. megalanthus) и др. Многе врсте г. су медоносне, ливадске и квалитетне крмне биљке.

ЛИТЕРАТУРА: P. W. Ball, „Lathyrus L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 2, Cambridge 1968; М. Којић, „Lathyrus L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, IV, Бг 1972.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)