ГАВРИЋ, Зоран

ГАВРИЋ, Зоран, историчар уметности, теоретичар уметности, универзитетски професор (Ваљево, 18. XI 1949). Дипломирао 1977. на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, код Лазара Трифуновића. На истом факултету магистрирао (2000) и докторирао (2001). На стручним усавршавањима био у Бечу (1981) и Фрајбургу (1982). Oд 1981. у Музеју савремене уметности у Београду ради као кустос Одељења за документацију, сектор иностране документације, чији шеф постаје 1984. У периоду 1986--1993. био је директор МСУ и покренуо едиције Теорија уметности, Поетике српских уметника XX в. и Српски уметнички критичари. Био је комесар Југословенског павиљона на 44. Бијеналу у Венецији (1991). Организовао је ретроспективне изложбе српских уметника у МСУ (Ване Живадиновић Бор, Пеђа Нешковић, Фило Филиповић) и иностранству (Сава Шумановић у Минхену, 1998; Милена Павловић Барили у Парми, 1998), као и самосталне изложбе у Салону МСУ (Драган Караџић, Павле Пејовић, Милета Продановић, Сисел Толас -- Норвешка, Харалампиј Орошаков -- Немачка, Мирослав Ђорђевић). У Салону МСУ покренуо је програм изложби Српске архитекте модерне. Био је селектор 15. и 23. Меморијала Надежде Петровић у Чачку 1989. и 2005. У Галерији културног центра Београда покренуо је серију изложби Рани радови српског енформела. Био је главни уредник часописа Историја уметности (2001--2002). Преводи текстове из филозофије, филозофије уметности, теорије уметности и науке о уметности с немачког и енглеског. Приредио је и превео више књига из области теорије уметности (Роберт Смитсон, Борис Подрека, Доналд Куспит, Макс Имдал, Готфрид Бем, Ване Живадиновић Бор, Ервин Панофски, Јакоб Беме, Јозеф Бојс, Џексон Полок, Парацелзус, Експресионизам, Апстрактна уметност, Архитектура). Од 1999. је ванредни професор на Факултету ликовних умјетности на Цетињу, а од 2004. редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Године 2005. добио је Награду „Лазар Трифуновић" за уводну студију „Хофманове 'симболичне форме' модерне уметности", као и за текстове каталога 23. Меморијала Надежде Петровић у Чачку.

ДЕЛА: Мића Поповић, Љуб. 1987; Zwischen Postmodernismus und Postmoderne: Metanoia? -- 8 x 2 aus 7, Graz 1991; „Die Kunst in Serbien von 1950--1990", у: P. Weibel, C. Steinle, Identität: Differenz. Eine Topographie der Moderne, Wien--Köln--Weimar 1992; и Б. Белић, Mарсел Дишан: списи, разговори, тумачења, Боговађа 1995; (прир. и прев. са Т. Гаврић) Вилхелм Ворингер: апстракција и уосећавање (Ворингерова негативна антропологија), Боговађа 1996; M. Pavlović Barilli: Lʹalessandrismo nellʹarte moderna, Parma--Milano 1997--1998; (прир. и прев.) Вернер Хофман: студије о уметности 20. века (Хофманове ʹсимболичне формеʹ модерне уметности), Цт 2005; Павле Пејовић, Пг 2007; (прир. и прев.) Ханс Зедлмајер: О светлости, Бг 2008; Драган Караџић, Пг 2008; Фило Филиповић, Цт 2011.

Ж. Гвозденовић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)