ГОРУШИЦА

ГОРУШИЦА, дивља слачица (Sinapis), род једногодишњих, ређе краткоживећих вишегодишњих зељастих биљака из породице крсташица (Cruciferae). Стабло им је усправно, разгранато или једноставно, високо 50–80 цм, голо или чекињасто длакаво. Доњи листови су перасто или лирасто дељени са великим, вршним централним режњем или недељени са неправилно урезаним ивицама, листови стабла обично су цели и седећи. Круничних листића има четири, јарко су жути. Плод је издужена љуска, дугачка до 4 цм, на врху сужена у дугачак кљун, са 4–15 семена. Род обухвата 5–6 врста које воде порекло из Медитерана и северне Африке, одакле су се неке врсте прошириле по целом свету, нарочито у умереном појасу, где су постале инвазивне биљке. Врсте овог рода расту на обрадивим и рудералним површинама, поред путева, на насипима и парлозима. У Србији су заступљене две врсте овог рода: бела г. или бела дивља слачица (S. alba) и горушица (S. arvensis). Род Sinapis је у најближем срoдству са купусима (род Brassica), где спада и гајена слачица (B. nigra). Семена беле слачице се употребљавају као замена за гајену слачицу и као лаксанс и диуретик у народној медицини.

ЛИТЕРАТУРА: В. Николић, „Sinapis L.", у: М. Јосифовић (ур.) Флора СР Србије, III, Бг 1972; М. Сарић, Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)