ГОРУШИЦА

ГОРУШИЦА, дивља слачица (Sinapis), род једногодишњих, ређе краткоживећих вишегодишњих зељастих биљака из породице крсташица (Cruciferae). Стабло им је усправно, разгранато или једноставно, високо 50--80 цм, голо или чекињасто длакаво. Доњи листови су перасто или лирасто дељени са великим, вршним централним режњем или недељени са неправилно урезаним ивицама, листови стабла обично су цели и седећи. Круничних листића има четири, јарко су жути. Плод је издужена љуска, дугачка до 4 цм, на врху сужена у дугачак кљун, са 4--15 семена. Род обухвата 5--6 врста које воде порекло из Медитерана и северне Африке, одакле су се неке врсте прошириле по целом свету, нарочито у умереном појасу, где су постале инвазивне биљке. Врсте овог рода расту на обрадивим и рудералним површинама, поред путева, на насипима и парлозима. У Србији су заступљене две врсте овог рода: бела г. или бела дивља слачица (S. alba) и горушица (S. arvensis). Род Sinapis је у најближем срoдству са купусима (род Brassica), где спада и гајена слачица (B. nigra). Семена беле слачице се употребљавају као замена за гајену слачицу и као лаксанс и диуретик у народној медицини.

ЛИТЕРАТУРА: В. Николић, „Sinapis L.", у: М. Јосифовић (ур.) Флора СР Србије, III, Бг 1972; М. Сарић, Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

В. Стевановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)