ГЕОФИЗИКА

ГЕОФИЗИКА, наука која се бави проучавањем физичких појава, стања и процеса везаних за Земљу као планету или поједине њене делове, почевши од центра Земље па све до крајњих граница Земљине атмосфере. Као физика Земље ова наука своје закључке заснива на резултатима мерења одређених величина разним физичким пољима Земље, и то у простору око Земље, на њеној површини и у горњим деловима Земљине коре. Физичке појаве, стања и процеси на Земљи везани су за чврсти део Земље, њене океане и мора или њен атмосферски омотач са највишим јоносферским слојем (јоносфером), где се материја не налази у облику неутралних него наелектрисаних честица (плазме). Такве појаве, стања и процеси су, нпр.: стање притиска и напрезања у Земљи, процеси у Земљином језгру, општа грађа Земље и распоред физичких својстава (густине, магнетске сусцептибилности, електричне проводности и слично) у Земљи, физика померања великих Земљиних маса и тектонских покрета, простирање сеизмичких таласа, унутрашња топлота Земље, старост Земље, физички процеси у вулканима, физика океана и мора (морске струје, плима и осека), физика хидролошких појава и леда на Земљиној површини, физика атмосфере (температура, притисак, кретање ваздушних маса), физика јоносфере, поларна светлост итд. Физичко поље, уопште, јесте простор или део простора у чијој свакој тачки постоји једна одређена вредност неке физичке величине и оно носи назив те величине која се посматра. У једном истом простору, или делу простора, може се посматрати произвољан број физичких поља. Физичка поља Земље могу бити глобалног и локалног карактера. Прва су везана за Земљу као целину и присутна су на целој Земљи, а нека и у простору око ње (поље Земљине теже -- гравитационо поље, магнетно поље...). Друга су везана за мање или оне сасвим мале делове Земље и постоје на ограниченом простору (на пример: појава електричних струја изазваних физичко-хемијским процесима у неком рудном лежишту).

По предмету и циљу испитивања, г. се дели на општу и примењену. Општа г. се бави проблемима физичких појава, стања и процеса везаних за Земљу као целину у планетарном смислу, односно за велике делове Земљине површине (целе континенте или делове континената), изучавајући помоћу физичких метода грађу Земље као целине, односно грађу њених дубоких делова као и целу атмосферу и јоносферски појас око Земље. Циљ опште г. јесте упознавање физичких појава и процеса везаних за Земљу и објашњавање њихових узрока, из чега следују сазнања и закључци и од практичног значаја у вези са грађом Земље, структуром њених физичких поља, сеизмолошким, океанографским, метеоролошким и сличним појавама. Примењена г. се бави изучавањем физичких појава везаних за Земљу у циљу решавања одређених проблема, претежно из домена геологије. Између примењене и опште г. постоји тесна веза, али и одређене разлике. Неке од тих разлика се у новије време све више смањују. Прва разлика између ова два вида г. је у циљу испитивања који је код примењене г. увек везан за неки практичан проблем. Друга је да се испитивања у примењеној г. изводе на знатно мањим површинама, тј. нису везана за велике делове Земље као планете. Затим, код примењене г. поставља се проблем грађе Земље до мањих дубина; у принципу до дубина експлоатације лежишта минералних сировина. Коначно, примењена г. користи природна физичка поља везана за Земљу али се, при геофизичким испитивањима за практичне сврхе, користе и вештачки изазвана физичка поља (нпр. електрична или сеизмичка).

Прва геофизичка мерења у Србији везују се за 1913. Од тада, г. је доживела веома снажан развој. На Рударско-геолошком факултету у Београду формирана је домаћа школа геофизичара из које је изашла плејада одличних инжењера а настао је и већи број организација које се баве овим истраживањима: Геофизички институт, Геоинститут, Геомагнетски институт, Републички сеизмолошки завод Србије и други.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Главатовић, Б. Кецкаровска, Методе примењене геофизике, Бг 1980; М. Старчевић, Д. Стефановић (ур.), Савремени трендови развоја геофизике (50 година геофизике на Универзитету у Београду), Бг 1996.

А. Ђорђевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)