ГЕНБАЧЕВ КРТОЛИЦА, Олга

ГЕНБАЧЕВ КРТОЛИЦА, Олга, биолог, научни саветник (Београд, 4. IV 1941). Дипломирала 1964. на oдсеку биологије Природно-математичког факултета у Београду. Магистрирала 1967. на Ветеринарском факултету у Београду, докторат је одбранила 1973. на oдсеку биологије ПМФ у Београду, у области молекуларне ендокринологије и цитологије. Усавршавала се у Лабораторији за ћелијску физиологију и репродукцију у Паризу (Collège de France) 1968--1969, Лабораторији за репродуктивну медицину на Универзитету у Бриселу 1969, Лабораторији за молекуларну ендокринологију Универзитета Јејл (Њу Хејвен, САД) 1973--1974. Од 1964. до 1992. била je запослена у Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) у Београду, где је прошла сва научна звања до научног саветника 1983. Била је шеф Лабораторије за електронску микроскопију (1973--1978) и директор јединице за хуману репродукцију у Одељењу за ендокринологију и имунологију (1985--1992). Предавач на Мед. ф. у Београду на постдипломским студијама из Физиологије хумане трудноће 1979--1988, на Интер-универзитетској школи за изучавање патофизиологије трудноће у Дубровнику (1986--1991), на Универзитету Рочестер, Њујорк, САД 1991--1993. Од 2004. до сада почасни је професор на Универзитету Валенсија, Шпанија, а од 2005/06. почасни професор на Универзитету Коимбра, Португалија, као и од 2009. на Универзитету у Београду. Била је председник научног већа у Институту ИНЕП, Београд 1988--1991. Након пресељења у САД, од 1993, радила је на Стоматолошком факултету Универзитета Калифорније у Сан Франциску. Члан је Друштва за перинаталну медицину, почасни члан Асоцијације друштава за ултразвук у медицини и биологији, Њујоршке академије наука, Краљевског медицинског друштва у Лондону, Америчког друштва за биологију ћелије и Интернационалног друштва за истраживање матичних ћелија. Била је члан редакција три часописа (Early Pregnancy: Biology & Medicine, Trophoblast Research и Regenerative Medicine Journal) и рецензент радова 17 водећих часописа. Добитник је Награда за специјални допринос развоју Института ИНЕП 1988, Медицинске Југословенске асоцијације, Друштва за ткивну вијабилност; Асоцијације за рехабилитацију из Лондона, Трећег Миленијума у биохемији, Католичког универзитета из Сантјага, Чиле, Српског биолошког друштва. Припада кругу данас најцитиранијих српских научника у области медицине и биологије. Њен дугогодишњи интерес била су молекуларна истраживања имплантације и почетних стадијума ембрионалног хуманог развића и карактеризације ембрионалних матичних ћелија. Истраживала је улогу и механизам дејства Л-селектин система, као и in vivo и in vitro ефекте лекова и ксенобиотика (никотин и пушење) на развиће плаценте и њихових ефеката у првом триместру трудноће. Последњих година њено интересовање везано је за ембрионалне матичне ћелије, њихово порекло, карактеризацију и могућу примену. Г. је била прва у нашој земљи која је применила плацентни екстракт за лечење рана и амнионских мембрана за лечење опекотина.

ДЕЛА: коаутор, „Regulation of human placental development by oxygen tension", Science, 1997, 277; коаутор, „Trophoblast L-selectin-mediated adhesion at the maternal-fetal interface", Science, 2003, 299(5605); коаутор, „Serum-free derivation of human embryonic stem cell lines on human placental fibroblast feeders", Fertility and sterility, 2005, 83(5); коаутор, „Disruption of apical-basal polarity of human embryonic stem cells enhances hematoendothelial differentiation", Stem Cells, 2007, 25(9).

К. Кртолица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)