ГРУЈИЋ, Јован Јота

ГРУЈИЋ, Јован Јота, новинар, професор (Сомбор, 1844 -- Нови Сад, 14. VII 1907). У Сомбору похађао гимназију, а у Бечу завршио правне науке. Био је најогорченији противник Светозара Милетића и идеја за које се борила Српска народна слободоумна странка. Доследно је заступао конзервативне погледе и мађарско државно право, које је промовисао у својим текстовима и јавним наступима. Убраја се међу најомраженије новинаре који су радили у српском новинарству -- остао је упамћен као журналиста који је за новац писао против интереса свог народа, а за рачун пештанске владе и црквене јерархије одане режиму, од којих је добијао издашне субвенције за своје новине. Као образован човек, на почетку каријере од 1866. радио је као професор у новосадској Српској гимназији, где је већ наредне године од ђака који су подржавали народни покрет доживео омаловажавање и демонстрацију непослушности. Био је веома талентован новинар, обавештен и вичан писању, али веома оштрог пера. Од 1868/69. уређивао је шаљиви лист Комарац који је од симпатизера народног Милетићевог покрета превео на линију угарске државне политике. Када је лист пропао, Г. је јануара 1870. дао оставку на место професора гимназије и почео да уређује новосадски Српски народ, лист који је већ тада био озлоглашен као редовни корисник пештанских субвенционих фондова, због чега је верно подржавао политику својих ментора, као и политику српске владе која је у том периоду била опортунистичка у циљу приближавања Пешти и Бечу. Г. је огорчено нападао Светозара Милетића и остале прваке Српске народне слободоумне странке и веома оштро, са много енергије, полемисао са Заставом и Браником. Српски народ који је он уређивао и попуњавао уз помоћ малобројних сарадника због изражених режимских ставова и текстова српска јавност подругљиво је називала Турски народ, а малобројне читаоце тог листа „туркоси", док је сам Г. био толико омражен да су му власници појединих новосадских кафана забранили приступ. Нарочито након постављења за патријарха у народу непопуларног Германа Анђелића 1881. Г. је добио издашне субвенције не само у плаћању претплате за велик број примерака него и у готовом новцу. Свој лист издржавао је од субвенција јер је читалаца и претплатника било веома мало, те је 1891, када су дотације престале, морао да обустави излажење медија на чијем је челу био 20 година. Изгубивши сваки морални дигнитет, Г. је пао и у велику материјалну беду. Надимак Јота заслужио је због упорног супротстављања Вуковој реформи и правопису, а посебно због противљења увођењу латиничног „ј" (јоте) у српску азбуку.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Савковић, Милетићева Народна странка и Српска новосадска гимназија 1866--1873, Н. Сад 1928; В. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791--1914, Бг 2003.

В. Баровић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)