ГОРЊЕ ЉУБИЊЕ

ГОРЊЕ ЉУБИЊЕ, село на Косову и Метохији, на северној страни Шар-планине, изграђено на десној страни долине Љубињске реке (лева страна слива Белог Дрима). Око 5 км северно од села је локални пут који повезује општинско средиште Призрен са Косовском котлином и долинама Призренске Бистрице и Лепенца. Село је са њим повезано сеоским путем, а општински центар је удаљен око 15 км. Насеље је изграђено око 150 м изнад дна долине Љубињске реке, на заравњеном делу њене стране на 1.000--1.100 м н.в. Компактно је, са уским и кривудавим улицама. Помиње се 1348. у повељи цара Душана манастиру Св. Арханђели, а мештани дародавци, Срби из Љубиња, наводе се у Поменику манастира Св. Тројице код Мушутишта, који се води од 1465. На карти „Краљевство Србије" из 1689. унето је под називом Љубоња. Из средњовековног периода постоје остаци цркви Св. Петке и Св. Недеље. Раном исламизацијом Срба староседелаца, која је наступила одмах после 1690, створена је у XVIII в. муслиманско-српска тампон-зона која је спречавала арбанашко продирањe у Средачку и суседну Сиринићку жупу. Исламизација Срба ипак је праћена и албанизацијом. У Г. Љ. попис је регистровао 1991. 2.081 становника, од којих је већина муслимана српског матерњег и говорног језика (97,1%), а било је и Срба и Албанаца. У селу се налазе основна школа и џамија.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

Д. Р. Гатарић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)