ГРИНГАРД, Пол

ГРИНГАРД, Пол (Greengard, Paul), лекар, неурофизиолог, универзитетски професор (Њујорк, 11. XII 1925). Завршио Хамилтон Колеџ математике и физике у Њујорку (1948), докторат на Џон Хопкинс Универзитету у Балтимору (1953). Последокторска истраживања из биохемије урадио на више универзитета у Енглеској (University of London, Cambridge University, National Institute for Medical Research) и САД (National Institutes of Health, Bethesda) 1953--1959. У Лондону радио са В. Фелдбергом, директором Института за фармакологију у Националном институту за медицинска истраживања. Ово је била једна од ретких лабораторија у којој је било могуће истовремено радити електрофизиологију и биохемију централног нервног система. Потом постао гост-предавач, па професор фармакологије на „Алберт Ајнштајн" колеџу медицине у Њујорку (1961--1970). Од 1968. до 1983. био професор фармакологије и психијатрије на Универзитету Јејл. Од 1983. директор Лабораторије за молекуларне и целуларне неуронауке нa Универзитету „Рокфелер" у Њујорку. Бавио се биохемијом, неурофизиологијом и фармакологијом нервног система. Заједно са А. Карлсоном и Е. Р. Кенделом добитник Нобелове награде за медицину (2000) из области преноса сигнала у централном нервном систему. Члан Шведске краљевске академије, Норвешке академије, Америчке академије уметности и наука и Националне академије наука САД. Такође члан више стручних удружења: Америчко друштво за епилепсију, Америчко филозофско друштво и Норвешко биохемијско друштво. Уредник више научних часописа, те добитник многобројних признања и награда: Награда за биолошке и медицинске науке „Корнел" Универзитета, награда Федерације америчких друштава за експерименталну биологију, „Карл Спенсер", „Лешли" награда, почасни докторат медицине Каролиншког института у Стокхолму (1987), Хамилтон колеџа, Њујорк (2001), Њујоршког универзитета (2003), Универзитета Ђенова (2001) и др. Постао инострани члан Одељења хемијских и биолошких наука САНУ 2006.

ИЗВОР: T. Frängsmyr (еd.), The Nobel Prizes 2000, Stockholm 2001

Љ. Гојковић Букарица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)