ГРУЈИЋ, Милорад

ГРУЈИЋ, Милорад, књижевник (Зрењанин, 6. VIII 1950). Средњу школу завршио у Зрењанину, студирао у Београду, а потом радио у Културном центру у Зрењанину, у КПЗ Војводине и као уредник на ТВ Нови Сад. Оснивач је Књижевне заједнице Новог Сада и листа Писац (1989--1991). Касније је био директор ИП Матице српске (1993--2001). У књижевност ушао поезијом која је блиска неоавангардним облицима провокативности, а заснована на непосредности лирског исказа и хуморним ефектима (Све песме, Зр 1977; Песме, опет, Бг 1977; Само песме, Бг 1987). У приповедним збиркама Новосадски ноктурно (Бг 2000), У помрчини архива (Н. Сад 2010) и Без граница (Н. Сад 2016) махом полази од историјског контекста, с видљивим интересовањем за несвакидашње карактере јунака. У роману У засенку Дунавском сокаку (Бг 1999), кроз исповест остарелог глумца, обликује се историја српске глуме ХХ в., док се у роману Бог Вадраца и Маџара (Н. Сад 2001) тематизује буна 1848, те иновира форма историјског романа. Објавио је и сатирично-хумористичку књигу Људождерски кувар (Н. Сад 2001). Добитник је Бранкове награде, Печата вароши сремскокарловачке, награде ЦК СОЈ, „Карољ Сирмаи" и др. Дела су му преведена на десетак језика, а уврштен је у антологије савремене српске приповедне прозе и поезије.

ДЕЛА: У поноћ, из неке мрачне куће, негде у свету, Н. Сад 1986; Шекспиров врт у Паризу, Ср. Карловци 2000; Границе, Н. Сад 2016; Сећам се... I--II, Н. Сад 2016--2017.

ЛИТЕРАТУРА: В. Павковић, „Тренутна поезија", ЛМС, 1988, 441, 6; Ф. Штефан, Благо у мојој души, Н. Сад 1997; Ј. Попов, „Пикарски роман о глумцу", ЛМС, 2000, 465,1--2; Р. Попов, Дух паорске Војводине, Н. Сад 2001; А. Анушић, Књига живот: записи о књигама, Петроварадин 2013.

З. Опачић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)