ГРАЂАНИ

ГРАЂАНИ, племе у Црној Гори, које се некад звало Шишојевићи, а припадало је Ријечкој нахији, једној од четири нахије Старе Црне Горе. Ријечка нахија добила је име по реци Ријеци (касније Ријека Црнојевића), која тече кроз средишњи део њене територије, а чије име, с обзиром на то да су водени токови у кршним пределима ретки и драгоцени, дало је име целој области. Читав предео на којем се простире Ријечка нахија гравитира ка Ријеци, која извире у Ободској пећини, а улива се у Скадарско језеро и пловна је у дужини од 14 км. Г., једно од пет племена Ријечке нахије, једино је које географски гравитира ка Црмници, али је привлачна моћ Ријеке као ресурса и као трговачког пута била толико јака да се оно инкорпорирало у Ријечку нахију. Ријека још више добија на значају крајем XV в. када, у пределу где извире, Црнојевићи подижу утврђени град Обод у који преносе своју престоницу, под притиском турских освајања. Предања о Ивану Црнојевићу у Г. била су жива и почетком XX в. У тим предањима се насељавање ових области прецима данашњих становника везује управо за пад Зете и досељавање Црнојевића при крају XV в. Поред тога, предање неких породица о пореклу сеже у време пре Црнојевића. Они се сматрају староседеоцима („старосиоцима"), а под старим називом Шишојевићи племе се помиње у писму Ђорђа Црнојевића из 1495. Тим именом се некад називало и главно седиште у северном делу садашње области, у коjeм и сад постоји сеоце Шишојевићи или Шишовићи. У том пределу, заклоњеном с више страна, развила су се јака братства, која су се убрзо раширила на југозапад, у велики предео Г., а одатле на исток, у предео Радомир. Због оскудних ресурса долазило је и до међусобних борби унутар племена, па је старо седиште племена Шишојевића због тога било скоро сасвим опустело. Услед врло повољних природних услова, подесне климе и повољних прилика и за ратарство и сточарство, становништво Г. је расло, а посебно се развило јако братство Липовци, које је на основу снаге и бројности задобило стално вођство у племену. Тако је и само племе прозвано по њиховом седишту Г. На територији племена биле су настањене и области Радомир и Гађе, а Маријан Болица помиње Гађе почетком XVII в. Предео који припада племену је кршевит, али насеља нису на великим висинама (нпр. Г. су на 354 м н.в.). Клима је блажа и услови погодују земљорадњи и сточарству, а посебно виноградарству. Међутим, земље је мало и различитог је квалитета. Шуме су ретке и углавном искрчене. Насеља су збијена, али су се јасно разликовале махале са посебним братствима. Топономастика је богата и углавном словенска и српска. Почетком XX в. на територији племена забележено је да Липоваца има 75 кућа и сви су били настањени у Г., у које спада и сеоце Шишовићи (у оба заједно било је 99 кућа). Остала братства у насељу Г. била су: Михаљевићи, Бајковићи, Црновићи, Барјамовићи и др. После Липоваца највеће братство у племену су Војводићи, који сви, и само они, живе на Радомиру (28 кућа). Треће насеље Гађе (18 кућа) на североисточној страни племена у то време насељава више братстава: Кричије, који су најстарије становништво, као и Ђукановићи, Укашевићи, Ђурашевићи и Баше. Г. су били релативно мало племе и тада су имали свега 145 домова. С обзиром на конфигурацију племенске територије и њену географску ограниченост на релативно малу област, није било услова за ширење, него се вишак становништва расељавао. Tериторија некадашње Ријечке нахије данас припада општини Цетиње. Још од II светског рата број становника је у константном паду, а предео је изложен изразитој депопулацији. У насељу Г. на попису становника 2003. забележено је 23 особе, просечне старости 60,7 година, док су Гађи и Радомир потпуно опустели још 90-их година XX в. Попис из 2011, међутим, бележи 25 особа у Г. и 7 у Радомиру.

ЛИТЕРАТУРА: А. Јовићевић, Ријечка нахија у Црној Гори, Бг 1910.

М. Прелић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)