ГВОЗДЕНОВИЋ, Жана

ГВОЗДЕНОВИЋ, Жана, историчар уметности, ликовни критичар, кустос (Београд, 14. XI 1951). Дипломирала 1979. на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, код Лазара Трифуновића. У Музеју савремене уметности ради као кустос галерија-легата (1988--1989) и Салона МСУ (1990--1991), потом као кустос за међународну сарадњу (1992--1994), а од 1995. је руководилац Збирке сликарства прве половине ХХ в. Звање вишег кустоса стиче 2002, док музејски саветник постаје 2010. Ликовне приказе, есеје и критике објављивала 1994--2002. у Борби, Књижевној речи, Свескама, Политици, Дометима, Пројекту и Ликовном животу. Аутор је многобројних предговора за изложбене каталоге београдских уметника, као и изложби и студијских текстова о Апстракцији/Асоцијацији (1986), Београдском графичком сегменту (1987), Волите ли 80-е? (2001), Душану Јуначкову (2001), Милошу Голубовићу (2003--2004), Ивану Радовићу (2008--2010), Милени Павловић Барили (2009--2010), ремек делима Петра Добровића (2010--2011), Друштву уметника „Зограф" (2011--2013) и пејзажима Петра Добровића (2012--2013). Бави се истраживачком и критичком рецепцијом српског сликарства прве половине ХХ в., класичним вредностима савремених сликарских тенденција, као и стандардизацијом и организацијом музејских послова. Била је председник Извршног одбора Музејског друштва Србије (2001--2004) и члан је југословенске секције Међународног удружења ликовних критичара AICA (од 1996). Добитница је Награде „Михаило Валтровић" (2004), а са Миленом Марјановић признања ,,Лазар Трифуновић" (2017).

ДЕЛА: Милош Голубовић: у потрази за легендом свакодневице, Бг 2004; ур., Сликари, ратници, сведоци: сликарство и фотографија у Србији 1914--1918, Бг 2017.

Љ. Н. Стошић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)