ГРБИЋ, Миодраг

ГРБИЋ, Миодраг, археолог, научни саветник (Сремски Карловци, 25. XII 1901 -- Београд, 30. VI 1969). Уписао je историју и географију на Карловом универзитету у Прагу, са намером да постане карловачки професор, али се предомислио и прешао на студије археологије са историјом уметности. Докторирао 1925. код професора Лубора Нидерлеа, са дисертацијом о преримском бронзаном посуђу на подручју Чехословачке („Předřímské bronzové nádoby na území Československé republiky"). За време студија радио у Народном музеју, Археолошком институту и семинару за археологију Универзитета у Прагу. За асистента при катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду постављен је новембра 1926, а након четири месеца постаје кустос-приправник у Музеју у Скопљу. Од новембра 1927. радио је као кустос Историјско-уметничког музеја, како се тада звао Народни музеј у Београду, истражујући многе праисторијске и античке локалитете: Караш - Лака стаза код Сремских Карловаца, Плочник код Прокупља, Ботош код Зрењанина, Старчево крај Панчева (у сарадњи са В. Фјуксом и Р. Ерихом из Смитсонијан института из САД), Градина код Доњих Петроваца (античка Басијана), Хераклеја Линкестис код Битоља и др. Почетком рата, када је у Музеју кнеза Павла (данас Народни музеј) организован Музејски течај за студенте археологије и историје уметности, Г. је предавао праисторијску и античку археологију. Током рата постављен је за управника Музеја града Београда, а на његову иницијативу основан је Градски завод за чување старина. Изабран је и за ванредног професора ФФ у Београду, који током рата није радио. Такође, као референт за музеје и старине при Министарству просвете учествовао је, са Радославом Грујићем и бароном Рајсфицем, у спасавању Светих моштију кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића из фрушкогорских манастира 1942. Учествовао је и на првим археолошким ископавањима на Калемегдану 1941--1943, која је вршио В. Унферцагт, а сав нађени археолошки материјал предат је Музеју града Београда, захваљујући Г. залагању код Градског поглаварства. Због активности током рата Г. је остао без службе и бива позиван на саслушање код комисије за ратне злочине. Од јула 1945. ради као референт за музеје, старине, архиве и библиотеке при Покрајинском повереништву за просвету, са задатком да организује музејску службу и да припреми будуће кадрове. У периоду од 1946. до 1949. у Војводини је организовао више течајева музеолошког образовања намењених музејским кадровима, повереницима и сарадницима музеја. Тада је вршио сондажна истраживања тзв. „Словенског града" на Градишту код Кикинде, која су била нека врста летње школе и имала за циљ упознавање са начином и методама археолошких истраживања. Током 1948. кратко је радио у Војвођанском музеју где је уредио музејску поставку. За научног сарадника Археолошког института САНУ у Београду постављен је 1949, а десет година касније добио је звање научног саветника.

Научна делатност Г. била је базирана на истраживању праисторијских култура на Балкану, посебно на проучавању хронологије и настанка неолитских култура. Први је установио основне фазе неолита у нашој земљи и на тај начин поставио темеље релативне хронологије. Открио је и први детерминисао старчевачку културу, као најстарију неолитску културу на нашим просторима („Retention der Starčevo-Kultur", AI, 1956, 2; „Starčevo, die älteste neolitische Kultur des Balkans und ihre Keramik", Atti del VI Congresso Internazionale delle Scienze Preistoriche, II, Roma 1965; „Налазиште старчевачког и винчанског неолита у Србији и Македонији", у: Неолит Централног Балкана, Бг 1968). Такође, први је вршио истраживања у Плочнику крај Прокупља, откривши најмлађу фазу винчанске културе, названу Винча-Плочник и детерминисао је као енеолитску (Плочник: преисторијско насеље бакарног доба, Бг 1929). Истраживањима на два археолошка налазишта код Крагујевца -- Јасик код Горњих Комарица (1954) и Ђурђевачка Главица (1956) Г. је померио границу ширења Вучедолске културе на југ. Његово интересовање обухватало је и античку археологију. Истражујући римску Басијану крај Доњих Петроваца и Хераклеју крај Битоља, Г. је следио принцип откопавања споменика на великој површини. Његовом иницијативом започета су велика систематска ископавања у Сремској Митровици (Sirmium) и Нишу (Naissus). Био је редовни члан Историјског друштва у Новом Саду, стални члан-сарадник Матице српске у Новом Саду, дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, дописни члан Немачког археолошког института, Италијанског института за праисторију и Британског праисторијског друштва. Један је од оснивача Археолошког друштва Југославије и члан Сталног савета Међународне уније за пра/протоисторијске студије. Бавио се редакцијским радом, уређивао је Уметнички преглед, Старинар, Archаeologia Iugoslavica. Превео са чешког дело Лубора Нидерлеа Словенске старине (Н. Сад 1954) и уређивао дело Јиржија Неуступнија Праисторија човечанства (Сар. 1960).

ДЕЛА: „Из преисторије Војводине -- Сребрна остава из Чуруга на Тиси", ГИДНС, 1928, 1, 1; „Привина глава. Остава с краја бронзаног доба", Старинар, с. III, 1931, 6; „Неолитско гробље у Ботошу код Великог Бечкерека", Старинар, с. III, 1934, 8--9; и Н. Вулић, Corpus Vasorum Antiquorum, Бг 1937; „Преисторијско доба Војводине", у: Војводинa, I, Н. Сад 1939; „Градиште код Кикинде", Старинар, н. с., 1950, 1; Основи истраживања археолошких налазишта, Бг 1953; „Релативна и апсолутна хронологија наше праисторије", ЗМСДН, 1953, 5; „Питање генезе ватинске и дубовачке грнчарије", РВМ, 1953, 2; „Постанак ватинске грнчарије", Старинар, н. с., 1957, 7--8; „Preclassical Pottery in the Central Balkans. Connection and Parallels with the Agea, the Central Danube Area and Anatolia", American Journal of Archaeology, 1957, 61, 2; Одабрана грчка и римска пластика у Народном музеју у Београду, Бг 1958; „Продор неолитске тракасте грнчарије у подручје северне Југославије -- ленђелска, потиска, винчанска и бутмирска култура", АРР, 1959, 1; коаутор, Породин, каснонеолитско насеље на Тумби код Битоља, Битољ 1961.

ИЗВОР: РОМС.

ЛИТЕРАТУРА: D. Gaj-Popović, „Bibliographie de Miodrag Grbić", AI, 1969, 10; Д. Гачић, Миодраг Грбић - живот и дело, Н. Сад -- Ср. Карловци 2005; Д. Гачић (прир.), „Сећања на Миодрага Грбића", Годишњак Музеја града Новог Сада, 2005, 1.

Дивна Гачић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)