ГЛУМАЦ, Ђорђе

ГЛУМАЦ, Ђорђе, књижевник, професор (Сремски Карловци, 23. XII 1891 – Земун, 4. VII 1939). Дипломирао је математику и физику на Филозофском факултету у Загребу 1916, а државни испит положио је 1918. Током I светског рата био је заробљеник аустроугарских власти, као политички кривац. Био је професор у гимназијама у Славонском Броду (1917–1918), Земуну (1918–1924, 1928–1933), Дубровнику (1924), Београду (1924–1925), Сплиту (1925–1928), Загребу (1933–1935) и у Београду (1935–1938). Путовао је у Француску, Италију, Немачку и др. пратећи књижевна дешавања. Био је главни уредник часописа Критика (1930–1932), а књижевне прилоге објављивао је у већем броју часописа: Савременик, Књижевни југ, Мисао, Воља, Летопис Матице српске, Годишњак Матице српске и др. (најчешће) под псеудонимом -ац. Писао је и „драмске слике" (Свети Сава и Штросмајер, Бг 1927; Југославија, Бг 1932). Потврдио се и као писац за децу (збирка приповедака Вилински снови I–II, Бг 1930–1931; Зачарана шума, Бг 1932; „Звездани двори", у рукопису). Као песник, важио је за лирског тумача природе и љубавне тематике, али са предвидљивим облицима, општим местима и без језичких преображаја. Према М. Кашанину, Г. „скупо плаћа данак Дучићу, Ракићу и Шантићу". Добитник је награде Коларчеве задужбине (1930) за Вилинске снове, као и награде СКА (1931) за песничку књигу Светле тишине (Бг 1931).

ДЕЛА: песме: Бели цветови, Земун 1920; Сонети, Земун 1927; Уснули немири, Бг 1928; Лирски трепети, Бг 1930.

ЛИТЕРАТУРА: М. Кашанин, В. Стојановић Зоровавељ, „Ђорђе Глумац: Уснули немири", ЛМС, 1928, 315, 1; Н. Милутиновић, „Ђорђе Глумац, члан Књижевног савета Матице српске", ЛМС, 1939, 352, 3; Б. Живковић, „Ђорђе Глумац", ГЈПД, 1939, 20, 1; А. Пејовић, Књижевни лик Ђорђа Глумца, Бг 1979; Р. Константиновић, Биће и језик, 3, Бг 1983.

Драгана В. Тодоресков

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)