Грковић-Мејџор, Јасмина

Грковић-Мејџор, Јасмина, лингвиста, палеослависта, универзитетски професор (Станишић код Сомбора, 23. II 1959). Ћерка Милице Грковић, лингвисте. На Филозофском факултету у Новом Саду дипломирала 1981. на Катедри за јужнословенске језике, а магистрирала 1984. и докторирала 1990. филолошке науке (тезом Језик Псалтира из штампарије Црнојевића). На Одсеку за српски језик и лингвистику истог факултета у звању од асистента (1982) до редовног професора (2000) на предметима Упоредна граматика словенских језика, Старословенски језик, Српскословенски језик, Основе старословенске синтаксе, Теоријско-методолошке основе историјске синтаксе и Историјска семантика и лексикологија. Била гостујући професор на ФФ у Бањалуци (2005--2010). На ФФ у Новом Саду шеф Одсека за српски језик и лингвистику (2006--2012) и председник Савета (од 2013). За дописног члана САНУ изабрана 2009, а за редовног 2015. У САНУ председник Старословенског одбора, секретар Његошевог одбора; руководилац пројекта Речник српског језика XII--XVIII века (од 2013); и главни уредник часописа Зборник Матице српске за филологију и лингвистику (од 2010). Носилац истраживачке теме Sprachwandel im Serbischen und anderen slavischen Sprachen (од 2009) у оквиру научне сарадње Универзитета у Новом Саду са Универзитетом у Регенсбургу. Члан редакција за часописе Slovĕne. International Journal of Slavic Studies (Москва) и Wiener Slawistische Jahrbuch (Wiesbaden) од 2012. Била је главни уредник часописа Глас Универзитета, Прилози проучавању језика (2006--2012), као и едиције Лингвистичке свеске. Гостовала на универзитетима: Харвард (1988), Државни универзитет Охајо (1997), Бечки универзитет (2002, 2011), Универзитет у Регенсбургу (2008, 2009). Преводила лингвистичку литературу (Андре Мартине, Индоевропски језик и „Индоевропљани", Н. Сад 1987; Едвард Сапир, Језик, Н. Сад 1992; Питер Херити, Језичка разматрања, Бг -- Н. Сад 1999. и др.). Приредила: Ђурађ Црнојевић, Јеромонах Макарије, Октоих првогласник, I--II, Цт 1996; Питања из старословенске синтаксе и лексике, Н. Сад 2001; Павле Ивић, Студије из српске средњовековне писмености. Целокупна дела Павла Ивића VI, Ср. Карловци -- Н. Сад 2008; коуредник и коаутор, Diachronic Slavonic Syntax. Gradual Changes in Focus, München--Berlin--Wien 2010; коуредник и коаутор, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, Бг 2010. Објављивала радове у истакнутим часописима, код важних издавача и у угледним научним центрима (Блумингтон, Колумбус, Оксфорд, Сапоро, Праг, Брно, Москва, Софија). У академском свету ужива углед једнако врсног предавача и писца. Представник је добре традиције новосадске лингвистичке школе Ивићевих (обједињујући темељне особине те школе и њених оснивача). Члан је Друштва за античке студије Србије и Европског лингвистичког друштва (Societas Linguistica Europaea). Главни научни доприноси у областима: језик српске средњовековне писмености, историјска синтакса српског и српскословенског језика, синтакса и лексика старословенског језика, теоријско-методолошке основе историјске синтаксе и семантике, филолошко-лингвистички приступ историјскојезичким темама (с тежиштем на језичкој типологији и когнитивној семантици), с погледом на (пра)словенске и (пра)индоевропске процесе; когнитивни темељи језичких промена. Добитница Награде „Александар Белић" (САНУ) за најбољу објављену књигу младих истраживача у науци о језику у 1994. и Повеље Одбора за обиљежавање петстоте годишњице прве ћириличке штампарије на словенском југу (ЦАНУ), 1994.

Дела: Софијска служба светом Сави. Палеографска, ортографска и језичка испитивања, Н. Сад 1986; Језик Псалтира из штампарије Црнојевића, Пг 1993; Списи Димитрија Кантакузина и Владислава Граматика, Бг 1993; Списи из историјске лингвистике, Ср. Карловци -- Н. Сад 2007.

Литература: „Јасмина Грковић-Мејџор. Дописни члан", Годишњак САНУ, 2010, CXVI.

М. Радовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)