ГЕОРГИЈЕВИЋ, Марко

ГЕОРГИЈЕВИЋ, Марко, агент, дипломата (Разлог, Македонија, крај XVIII в. -- ?, после 1853). Као посредник за контакте са руским посланством у Бечу ступио је 1821. у службу кнеза Милоша Обреновића. Пошто је крајем исте године опозван, наредне 1822. именован је за базрђан-башу (конзула) у Београду, одакле је српског кнеза снабдевао канцеларијским материјалом, књигама и намирницама, али му je и доводио земунске живописце, лекаре и сл. Услед лоше вођене администрације на београдској царинарници, кнез Милош га је 1824. сменио и именовао за свог грађевинског надзорника. Био је жестоки противник Вука Караџића којег је, заједно са својим братом Михајлом Германом, ометао у писању Српске историје, оптужујући га за германофилство. Отуда потиче и Вукова нетрпељивост према њему, којем је замерао на недостатку патриотизма и бугарофилству. Иначе, обојица су 1831. радили у београдском суду. Захваљујући добром познавању грчког језика кнез Милош га је користио у обрачунима са Грцима. Био је тумач и секретар српске депутације на Порти 1827, где је у доба руско-турске заваде задржан као талац. Крајем 1829. из Цариграда је преговарао са једним енглеским друштвом око објављивања Вуковог превода Новог завета, а самом Вуку је проследио бугарски превод јеванђеља. Наредне године је посредовао у Милошевој комуникацији са Русима, носећи им кнежева писма у Цариград, у којима се изражавала приврженост Русији и негирало постојање деспотске власти у Србији. Јула исте године изнео је руском посланику у Цариграду замерке кнеза Милоша на дебату о тексту хатишерифа. Сарађивао је са Друштвом српске словесности (1853).

ИЗВОРИ: М. Џелебџић, Архивска грађа за историју Народног музеја, I, Бг 1969; Г. Добрашиновић (прир.), Архивска грађа о Вуку Караџићу 1813-1864, Бг 1970.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Попов, Русија и Србија. Од Кочине крајине до Светоандрејске скупштине, I, Бг 1870; В. Ст. Караџић, Грађа за српску историју нашега времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, Бг 1898; М. Гавриловић, Милош Обреновић, I--III, Бг 1908--1909; Љ. Стојановић, Живот и дело Вука Ст. Караџића, Бг 1924; Г. Јакшић, Европа и васкрс Србије (1804--1834), Бг 1927; Споменица педесетогодишњице Београдске трговачке омладине 1880--1930, Бг 1931; Класицизам код Срба. Грађевинарство, Бг 1966; В. Караџић, Историјски списи, прир. Р. Самарџић, Бг 1969.

В. Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)