ГАВРИЛОВИЋ, Илија

ГАВРИЛОВИЋ, Илија, позлатар, сликар, трговац (Сремски Карловци, средина XVIII в. -- Сремски Карловци, 1807). Свестрано образован, велики љубитељ књига и пријатељ Доситеја Обрадовића. Као позлатар највише је сарађивао са братом Стефаном, мада се не искључује могућност да му је помагао и приликом сликања икона. Први заједнички посао био им је у Сремској Каменици. Браћа су августа 1800. склопила уговор са црквеном општином за сликање и позлату олтарске преграде, певница и чирака у храму Рођења Богородице. У уговору из августа 1802. са црквеном општином села Платичева за сликање и позлату иконостаса и другог намештаја Илија се назива „живописног художества мајстор и малер". Браћа су, иако се Илија увек потписивао као златар, називана молерима и у свим каснијим уговорима које су заједнички потписивали: септембра 1802. са општином села Беочин, априла 1805. са општином села Јазак, маја 1806. са општином села Петровци, и у последњем, јуна 1806, с општином цркве Рођења Богородице у Земуну. Пред крај живота израдио је цртеж за заставу, коју је 1810. извезла Јефимија Егер из Сремских Карловаца. Могуће је да је за устанике у Србији израдио и друге непотписане заставе касније приписане брату Стефану. Када је Јеврем Ненадовић 1810. наручивао у Сремским Карловцима заставу, захтевао је да буде урађена по угледу на оне „господина сликара Илије".

ЛИТЕРАТУРА: Д. Обрадовић, Домаћа писма Димитрија Обрадовића, Бг 1899; О. Батавељић, „Неколико докумената о сликару Стефану Гавриловићу", ЗМСДН, 1954, 9; М. Коларић, „О пореклу и ауторима неких застава из Карађорђевог доба", Зборник Музеја Првог српског устанка, II, Бг 1960; Класицизам код Срба, III, Бг 1966; П. Васић, Уметничка топографија Сремских Карловаца, Н. Сад 1978; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, I, Н. Сад 2013.

М. Костић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)