Гојнић, Лука

Гојнић, Лука, дивизијар, дивизијски генерал (Брчели, Црмница, 18. Х 1875 -- Котор, 30. Х 1953). После ниже гимназије на Цетињу, школовање је наставио у Србији и потом у војном училишту у Одеси 1894. Добио је чин потпоручника 1898, годину дана служио у руској војсци и дошао у Црну Гору. Капетан је од 1903, а командир 1907. За члана Великог војног суда биран је 1909. На почетку Балканског рата 1912. био је начелник штаба у одреду бригадира Митра Мартиновића у борбама за Скадар. У Српско-бугарском рату 1913, у Црногорском (дечанском) одреду био је командант Прве бригаде. У биткама око Брегалнице је рањен, а чин бригадира добио 1913. У I светски рат ушао је као командант Пљеваљске дивизије. У црногорској Санџачкој војсци био је командант Прве дивизије с којом је заузео Горажде, Рогатицу, Гласинац и друга места. Најтежи задатак имао је код Вишеграда у октобру 1915. када је са својим Косовским одредом зауставио непријатеља, што је омогућило одступницу српским јединицама. Последњу дужност у Црногорској војсци имао је у јануару 1916. када је добио чин дивизијара. До Скадра је отпратио краља Николу када је напустио Црну Гору, а потом је одступио преко Албаније. На Солунском фронту командовао је једном руском бригадом. По доласку у новостворену Краљевину СХС одмах је пензионисан, али му је признат чин дивизијског генерала. Био је командант подофицирске школе у Црној Гори, шеф стројног одсека Министарства војног, управитељ Катунско-ријечке области, командант Дринске дивизије и командант резерве Црногорске војске. Приступио је странци црногорских федералиста и био на њиховој листи у барском срезу на изборима 1923. Пирцио Бироли понудио му је да буде председник провизорне владе у окупираној Црној Гори 1941, али је он то одбио. Није пристао да по одлуци Драже Михаиловића од 4. XI 1943. буде члан Централног комитета Краљевине Југославије за Црну Гору. Имао је Карађорђеву звезду са мачевима, Медаљу Обилића, Орден Данила I и II реда, Белог орла са мачевима III реда, Златну медаљу за храброст, Албанску споменицу и друга одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: В. Б. Божовић, Црна Гора у Другом балканском рату са Бугарском 1913, Бг 1932; М. Ђуришић, Први балкански рат 1912--1913, Бг 1960; Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 1914--1918, Цт 1969; Р. Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори четнички и федералистички покрет 1941--1945, Цт 1977; Ч. Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака (1500--1918), Нк 1999.

М. Вуксановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)