ГЛИШИЋ, Милош С.

ГЛИШИЋ, Милош С., мајор ЈВУО (Ужичка Пожега, 11. III 1910 -- Београд, 16/17. VII 1946). По завршетку Ниже школе Војне академије 1930, произведен је у чин пешадијског потпоручника. Вишу школу ВА завршио је 1936, Пешадијску официрску школу 1938, Допунски течај Више школе ВА 1939, а ђенералштабну припрему 1940, када је одређен на службу у Саобраћајно одељење Главног ђенералштаба. У чин капетана I класе унапређен је 1941. У Априлском рату избегао је заробљавање и крајем јуна стигао на Равну гору. Почетком јула, по својој жељи послат је у Пожешки срез, где је формирао Пожешки четнички одред и био му командант само неколико дана, будући да су га партизани разоружали и затворили крајем септембра. Пуштен је на интервенцију пуковника Драгољуба Михаиловића 1. октобра и постављен за начелника штаба одреда. Сазнавши да је 27. октобра оганизована заседа ради убиства Јосипа Броза Тита и његове пратње, обавестио је пуковника Михаиловића, који је спречио припреману ликвидацију. Начелник штаба Пожешко-ужичке групе одреда био је од јануара 1942. Убрзо потом добио је чин мајора. У априлу исте године постао је командант легализованих Санџачких четничких одреда са којима је, уз садејство црногорских четника и италијанских јединица, напредовао до Фоче. Покушавао је да је прикључи Србији, али га је италијанска команда вратила у Нову Варош. На основу пуномоћја генерала Михаиловића 1942. приступио је организацији Пожешког корпуса у својству његовог команданта. Крајем августа отишао је у Београд да би Милану Недићу објаснио акцију око Фоче, али га је Гестапо ухапсио због помагања Д. Михаиловићу да пређе у Црну Гору. Послат је у логор Маутхаузен, одакле је побегао почетком 1945. Стигао је до Суботице, где су га ухапсили припадници ОЗН-е. Суђено му је у групи заједно са генералом Михаиловићем, којег је приликом суочења теретио да је крајем 1941. наредио легализацију четничких јединица. Осуђен је на смрт стрељањем. Међу радовима које је објављивао у војним часописима издваја се чланак „Енглеска у источном делу Средоземног мора" (Ратник, 1938, 3, 4).

ИЗВОРИ: Документи централних органа КПЈ. НОР и револуција (1941--1945), 1--23, Бг, 2, 1985; 5, 16, 1996; Ј. Кесар, Д. Лукић (прир.), Не осећам се кривим. Дража Михаиловић пред судом. Стенографске белешке са суђења вођи четничког покрета, Бг 1990.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Марјановић, Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, I, Зг--Бг 1979; Ј. Томашевић, Четници у Другом свјетском рату 1941--1945, Зг 1979; Б. Петрановић, Револуција и контрареволуција, I--II, Бг 1984; К. Николић, Историја равногорског покрета, 1--3, Бг 1999.

В. Иветић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)