ГЕОТЕРМСКИ СТЕПЕН

ГЕОТЕРМСКИ СТЕПЕН, брзина простирања температуре повећањем дубине, односно вертикално одстојање на коjeм се температура повећава за 1 ºC, почевши од неутралног појаса. Просечно узето, ово одстојање износи 33 м, али постоје случајеви када је оно мање или веће од тог просека. Просечна промена температуре је нормална. Свака друга промена даје нам аномалију г. с. услед простирања топлоте. Топлота увек прелази са топлијег на хладније тело, са топлије на хладнију средину, са топлијих ка хладнијим слојевима тела. Овим је одређен и смер простирања топлоте. Топлота може да се простире: провођењем или кондукцијом, струјањем флуида или конвекцијом, зрачењем или радијацијом у виду топлотних таласа, чија је суштина у електромагнетском таласном кретању. Највећа промена температуре је у правцу нормале на изотермијске површине. Гранична вредност промене температуре је -- према растојању између изотермијских површина, када то растојање тежи нули -- градијент температуре. Према томе, градијент температуре је вектор, чији се правац поклапа са правцем нормале на изотермијске површине, а смер са смером простирања топлоте. Како су аномалије г. с., самим тим и интензитети градијента температуре, везани за повећан степен топлотног тока, то њихово проучавање открива зоне у Земљиној кори у којима може да се користи геотермална енергија. Према садашњем степену познавања геолошког састава и хидрогеотермалних карактеристика терена до дубине од 3.000 м, на територији Србије постоји 60 конвектних хидрогеотермалних система. Од тог броја, највише их је у Динаридима, Карпато-Балканидима, Српско-македонском масиву и Панонском басену, тј. у подлози његових терцијарних седимената. У седиментним басенима који су испуњени седиментним стенама кенозојске старости, налазе се кондуктивни хидрогеотермални системи. Њихов највећи број је на територији Војводине.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ђорђевић, „Допринос проучавања геофизичких поља истраживању геотермалне енергије", докторска дисертација, РГФ, Бг 1992; М. Миливојевић, Геотермологија и геотермална енергија, Бг 2012.

А. Ђорђевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)