ГОИСЛАВА

ГОИСЛАВА, кнегиња, жена кнеза Војислава Војиновића (? -- ?). У изворима се јавља између 1364. и 1368. Након смрти супруга крајем 1363, са малолетним синовима наставила је да управља његовом облашћу. Уживала је наклоност српског цара Стефана Уроша, па јој је у више наврата уступао новчана средства од дубровачког кумерка солског (1364, 1365, 1367) и Светодмитарског дохотка (1364, 1366), која су Дубровчани били у обавези да исплаћују српском владару. Међутим, и поред тога није успела за дуже време да задржи власт у читавој области свог супруга. Северним крајевима области загосподарио је већ стасали Војислављев синовац жупан Никола Алтомановић. У јулу 1367. држао је Рудник, а намера му је била да преузме целу стричеву област, па је у том смислу вршио снажан притисак на његову удовицу. У таквим околностима, од читаве области власт кнегиње је била сведена на њене приморске крајеве. Почетком октобра 1368. још увек је држала Требиње, али се до краја месеца ситуација толико променила, да се и у оближњем Дубровнику већ страховало од надирања жупана Николе. Током новембра 1368. изгубила је и преостале крајеве којима је управљала. О крају њеног живота Мавро Орбин доноси два унеколико различита сведочанства. Према једном жупан Никола ју је са њеним синовима Добровојем и Стефаном заточио у тамницу где их је после седам година стигла смрт, док су по другој верзији мало времена након заточења били отровани. Савременим изворима Орбинове приче се не могу потврдити. Штавише, постоје озбиљне назнаке да је кнегиња уточиште нашла у Дубровнику, где је 20. XI 1368, управо у време када је жупан Никола довршио запоседање остатака стричеве области, било решено да се извесна племенита госпођа превезе до реке Дрима (на северу данашње Албаније), пошто је могуће да је пореклом била из тих крајева.

Извор: Monumenta Ragusina. Libri Reformationum, IV, Zagrabiae 1896.

литература: М. Динић, О Николи Алтомановићу, Бг 1932; Р. Михаљчић, Крај Српског Царства, Бг 1989; М. Орбин, Краљевство Словена, Зр 2006.

Д. Јечменица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)